Status KiM na dugom štapu

SPECIJALNO ZA „NOVOSTI“: BRISEL

Sudbina predloga Rezolucije UN o Kosovu rešavaće se u utorak u Briselu. Predsednik Srbije Boris Tadić i visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton pokušaće da usaglase kompromis u trouglu interesa „kvinte“, pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo i Srbije.

Ovo veoma zamršeno pregovaranje ima nekoliko mogućih ishoda, od kojih bi svakako bio najdraži dogovor, ali uz imperativ poštovanja osnovnih principa već utvrđenih na različitim stranama, što znatno komplikuje zadatak.

Srbija se našla u situaciji da Brisel od nje traži pristanak na kompromis, kada ni sama EU među svojim članicama ne može da postigne suštinsku saglasnost. Najava samostalnog predloga rezolucije Španije to najbolje pokazuje. Na kakav bi to, onda, kompromis trebalo da pristane Srbija i šta će to u utorak ponuditi Ketrin Ešton?

U Briselu ističu da je EU uspela da postigne zajednički stav o ovom pitanju deklaracijom posle donošenja savetodavnog mišljenja MSP.

- Teško je zamisliti da od toga može više da se postigne - kažu izvori „Novosti“ u vrhu briselske administracije.

Naši kontakti naglašavaju da nema nekoliko rezolucija, već samo jedna, ona koju je podnela Srbija, i da se na njoj radi, a da je „normalno da neke zemlje imaju svoje amandmane“.

U svakom slučaju, u tekstu Predloga rezolucije trebalo bi da se pozove na dijalog.

- To je samo jedan korak u ovom procesu oko pitanja Kosova - relativizuju celu priču izvori „Novosti“ u Briselu.

Najnepoželjnija opcija za sve bi bila da Tadić i Eštonova ne uspeju da se dogovore i da se na Ist Riveru podnese nekoliko rezolucija. Time bi se situacija dodatno iskomplikovala ne samo po pitanju Kosova nego i dublje, oko celokupnog evropskog jedinstva.

Teško, međutim, da bi se predsednik Srbije i visoki predstavnik EU uopšte i sastajali da ne postoje premise mogućeg dogovora. Predsednik Tadić je u poslednje vreme u nekoliko navrata naglasio da je kompromis ostvarljiv.

Traženje kompromisa uz istovremeno insistiranje na daljim pregovorima oko statusa nije realno. Ne bi moglo da prođe ni rešenje koje bi se tražilo u eksplicitnom isključenju statusnih razgovora. Obavešteni diplomatski krugovi u Briselu zato smatraju da bi, u slučaju dogovora, tekst mogao da bude takav da bi svako mogao da ga tumači na svoj način.

Najbliža opcija je da se oko ključnog pitanja predloži da se umesto „svih nerešenih pitanja“, između Beograda i Prištine vode razgovori o „nerešenim pitanjima“, gde bi status, za one koji nisu priznali Kosovo, ostao u domenu nerešenog, ali ne i za one koji su to učinili. Time bi se ostvario kompromis, ali bi pregovori oko statusa ostali da se povlače još dugo. U suprotnom, pravog rešenja, zasad, ne bi bilo.