USIJANA atmosfera u Srebrenici i Bratuncu. Vodi se otvorena borba za glasače, koji će na lokalnim izborima u oktobru odlučivati čiji će tas da prevagne na izbornoj vagi - srpski ili bošnjački, u osvajanju ključne poluge vlasti - mesta načelnika opštine.

Podgrejana vrelinom julske žege, atmosfera ključa i na momente je na samoj ivici incidenta. Temperaturu su, najpre u Srebrenici, podigle mlade junoše Bošnjačke građanske inicijative „Glasam za Srebrenicu“ - više nego agresivnom kampanjom registracije Bošnjaka. Čitava varošica se preko noći okitila bilbordima i plakatima. Ubrzo, ova ikonografija je osvanula i u Bratuncu. Poruka je „Ja volim Bratunac, registruj se, imaš rok...“

Srbi nemaju dileme. Bošnjacima nedostaje, i u Srebrenici i u Bratuncu, dovoljan broj glasača za izbornu pobedu i oni čine sve da ih obezbede. U nameri da sačuvaju vlast, ne biraju sredstva. Krajnji cilj je, ako bi u Srebrenici ponovo dobili vlast, njeno izdvajanje iz ustavnog poretka Republike Srpske. U kasnijoj fazi isto bi učinili i sa Bratuncem.

POVLAŠĆENA PRAVILA

Mada su Srbi u Srebrenici posle rata faktički bili u većini, zbog posebnih izbornih pravila međunarodne uprave, koja je povlastila Bošnjake, nisu mogli da dobiju načelnika opštine, kao ni rukovođenje pravosuđem i policijom. Jednostavno, na svim prethodnim izborima pravo glasa imali su svi po popisu iz 1991. godine. Tada je bošnjačko stanovništvo bilo većinsko. Srbima su, tako, umesto ključnih pozicija ostajala protokolarna mesta.

- Nema sumnje, na delu je javna kupovina bošnjačkih glasova i nelegalna registracija birača - upozorava dr Radomir Pavlović, predsednik Skupštine opštine Srebrenica. - Bošnjaci koji nikada nisu živeli u Srebrenici organizovano stižu, prijavljuju boravak na fiktivne adrese kako bi imali pravo ovde da glasaju. A za sve to dobijaju dnevnice, plaćaju im se putni troškovi, pruža svaka druga pomoć.

Bošnjaci, međutim, tvrde da „po Ustavu i zakonu BiH svaki njen državljanin ima pravo da glasa na čitavoj teritoriji svoje države“. Srbi tvrde da se, najdirektnije i smišljeno, krši Izborni zakon RS, koji je izričit: pravo glasa na izborima nemaju Bošnjaci bez validne prijave boravka u Srebrenici.

- Više od 800 Bošnjaka, a to je trećina od potrebnog broja glasova, podnelo je zahteve za lična dokumenta - kaže Pavlović. - Čitava mašinerija je pokrenuta, pravi izborni inženjering, u koji su uključeni svi: od Vlade u Sarajevu i bošnjačih partija do Islamske zajednice. Pouzdan je podatak da je za kampanju obezbeđen i fond od 300.000 maraka.

Tragom ovih navoda uputili smo se na srebreničku adresu nevladinog bošnjačkog udruženja „Drina“, u centru varošice, gde danima traje „uvođenje u registraciju“.

Ispred nevelikog prostora nema hlada ni za lek. Na razgovor o registaciji čekalo je (brojimo) dvanaest ljudi. Isto toliko preznojavalo se u upravo pristiglom kombiju. Unutra, sala jeste mala, ali je krcata. Za stolom nema dovoljno mesta za sve, pa su potencijalni birači zauzeli pozicije u drugom redu.

Mladi aktivisti kampanje „Glasaj za Srebrenicu“ popunjavaju im formulare - za prijavu mesta boravka, kako bi ostvarili svoje biračko pravo. To se zove pravna pomoć.

- Foto-aparat ne može unutra, a ovi ljudi ne žele ni prisustvo novinara - bio je rezolutan momak na ulazu. - Ni fotografisanje ispred ne dolazi u obzir.

Čemu ovolika diskrecija ako srpska verzija ove bošnjačke kampanje nije tačna? Zašto bi bio problem razgovor ako je bošnjačka tačna - da je sve po ustavu i zakonu?

Odgovor ovakve tajnovitosti dobili smo vrlo brzo, nedaleko od ovog registracionog punkta, pred kojim se, iz sata u sat, zaustavljaju transporti novih, sigurnih glasača.

- Dovezao me unuk... Glasala sam - govori starica između gutljaja vode. - Rekli su mi daće mi nešto pomoći. More bit i kozu i jare. Zauvar je...

- Jeste li pre bili u Srebrenici?

- Nisam, vala je daleko...

- Čuste li vi šta priča ova nena? - obraćamo se junošama ispred sabirnog, registracionog punkta.

- Šta zna nena...

I ovde se svaki razgovor završava.

Naviše, u kafiću „Silver siti“, rezervnom položaju za prihvat i edukaciju, plakati priziva. I poruka „Nijedna kuća, kao svoja. Nijedna rijeka, kao Drina“.

PANDORINA KUTIJA

Srbe ne čudi što se federalno Sarajevo upinje da sačuva vlast u Srebrenici. Kažu: ako izgube kontinuitet, otvoriće se Pandorina kutija. Valja polagati račune gde su otišle pare koje je svih ovih godina čitav svet donirao, a one u Srebrenicu nisu stizale. Da jesu, ne bi oko nas bila ovakva čamotinja.

I srebrenički Srbi bi ovu poruku od srca mogli da potpišu. Ali ih od kuće i Drine sve više udaljavaju. Dragić Glišić sve potkrepljuje podacima: tokom apsolutne bošnjačke vlasti, od 1998. do danas, iz Srebrenice je otišlo više od 5.000 Srba. Većina nema gde da se vrati, jer su pare za „održivi povratak“ otišle u nepovrat. A možda je nešto preostalo i za - kampanju.

- Srebreničanin sam, što se kaže, rođeni, i sve vreme odavde nisam micao, ali ove ljude koji dolaze na registraciju nikad video nisam - priča Miloš Milovanović, predsednik opštinske boračke organizacije. - Svima nam je jasno šta se radi, šta je cilj, ali sam pomalo zbunjen da smo se nespremni, ako hoćete i uspavani, suočili sa agresivnom bošnjačkom kampanjom.

Na pitanje kakav će biti konkretan potez Srba, Milovanović kaže:

- Insistiraćemo na poštovanju zakona RS. Istovremeno uputićemo apel Srbima Srebreničanima, gde god da su, da se i oni ovde registruju za izbore u oktobru.

Do tog datuma predstoje neizvesni dani, kao što su ćudljivi talasi reke, čije ime pokreće na svakojake porive. Miloš Milovanović, zato, s primetnom dozom brige poručuje:

- Ne bi bilo dobro da se bošnjačka kampanja izrodi u nešto opasnije. Ovde bi i najmanja varnica mogla da izazove požar. Ceh bi platio narod, koji pabirči za puko preživljavanje, dok se glavni inženjeri kampanje razmeću daleko od našeg zajedničkog grotla.