ON nema godinu dana, on nema ni šest meseci! Vreme ne radi u vašu korist! - ovim rečima je neurohirurg Kliničkog centra ispratio iz bolnice Sašu Milićevića, oca osmomesečnog Sergeja kome je nekoliko dana pred Novu godinu utvrđeno da boluje od tumora na mozgu. Jedini spas za ovog mališana je klinika u Rimu, i put dug - 50.000 evra.

A roditelji preslatkog dečaka čiji život nije ni počeo, a već preti da se ugasi, imaju malo vremena. I, za sada, jako malo novca neophodnog za spas sina.

Sergejevi otac i majka poslednjih mesec dana proživljavaju pakao. Ne spavaju. Ne jedu. Ne mogu i ne žele da se pomire sa onim što ih je snašlo.

RAČUNI SVI oni koji bi želeli da pomognu Milićevićima donaciju mogu uplatiti na sledeće račune Komercijalne banke:
Broj žiro-računa (Srbija):
205-9011004580162-90 Broj deviznog računa,(inostrnanstvo): 35205903101757305097

Jedno znaju - odustati neće nikada!

- Ništa nije pokazivalo da bi Sergej mogao da oboli od najteže bolesti - kaže Saša. - Rođen je kao savršeno zdrava beba. Sve je bilo u redu. Sve dok nismo primetili da mu se oči čudno obrću. Ni kada smo ga prvi put odveli u bolnicu ni na kraj pameti nam nije bilo da bi moglo biti nešto ozbiljno. Zašto bi? Ali kada smo dobili rezultate - svet nam se pomerio, sručio na glavu.

Doktori iz Kliničkog centra Srbije kažu da ukoliko bi se ovakva operacija izvela u toj klinici, postoji velika verovatnoća da dete ostane bez vida, jer ne postoje dovoljno precizni instrumenti, a tumor je veoma uznapredovao.

Preporučeno im je da se zahvat izvrši na nekoj od bolje opremljenih klinika u inostranstvu.

- U svetu postoje tri klinike koje bi mogle da spasu život mog deteta - kaže Saša. - U Torontu, Sijetlu i Rimu. Ne znamo koliko košta operacija u prve dve, i koliko se čeka, jedino što smo uspeli da saznamo jeste da takva intervencija u Rimu košta oko 50.000 evra i da se na red čeka oko mesec dana.

Pored svih nedaća koje su ih snašli, Milićevići su razočarani i onim što im se za dvadesetak dana izdogađalo u Kliničkom centru. Neljubaznost, nebriga, nehumanost zaposlenih. Ali i nehumani uslovi u kojima se leče najteži bolesnici.

- Nikom od doktora nisam smeo da postavim pitanje jer je svakog puta izgledalo kao da ih ubadam prstom u oko - žali se Sergejev otac. - I kada bih pitao, ostajao bih bez odgovora. Jednom mi je glavni neurohirug u besu rekao da se pomirim da će mi dete sa Kliničkog centra u najboljem slučaju izaći slepo. Da to prihvatim? Pa - neću! Nikad neću odustati i dići ruke od sina.

POMOĆ IZ ŠKOLE

NASTAVNICA Osnovne škole "Jelena Ćetković" koju pohađa stariji sin Milićevića, jedna je od retkih koja se ponudila da pomogne roditeljima.

- Ona je animirala sve ljude u svom okruženju da nam izađu u susret i pomognu ko koliko može - kaže Jasmina, Sergejeva majka. - Pored toga, nastavnica će se za pomoć obratiti i svim drugim osnovnim školama na Zvezdari. Mi smo joj beskrajno zahvalni na tome.