"MILOSRDNI anđeo" srušio je šezdeset mostova za vreme bombardovanja 1999. godine. "Anđeo" beogradskih mostova, koji su jedini spaseni, bio je francuski predsednik, kako je sada i definitivno potvrdio predsedniku Srbije Borisu Tadiću. O 44 drumska i 16 železničkih mostova koje niko nije zaštitio nije bilo govora...
Među onima koji su odavno pričali kako je bombardovanje mostova bezuman čin, posebno mesto zauzeo je britanski istoričar Nil Arčerson, koji je za tiražni "Gardijan" poseban deo posvetio srušenim mostovima u Novom Sadu. Arčerson je rekao da "onaj ko je bombardovao mostove u Novom Sadu nije Evropljanin".
- Za rušenje mostova kod Novog Sada ne postoji racionalno objašnjenje - rekao je tada Arčerson. - To je posledica glupave ravnodušnosti prema evropskim realnostima i infantilne potrebe za pravljenjem spektakla.
Tokom akcija u kojima su rušeni mostovi nije se vodilo računa o elemantarnim ljudskim pravima u koje se zapadne demokratije bezrezervno zaklinju. Kako bi bili sigurni da su "korektno odradili posao" piloti su se često vraćali posle nekoliko minuta da ponove udare.
Kako smo saznali u Građevinskoj direkciji Srbije, do danas su obnovljena 42 drumska mosta i 15 železničkih mostova. Da bi se makar malo zacelile rane iz tog rata ostalo je da se završe drumski i železnički most u Ostružnici, železnički most kod Bogojeva i most Vrapčeva reka.
Tako je Novi Sad ostao bez Varadinskog, Žeželjevog i Mosta slobode. Na Mostu slobode povređeno je sedmoro ljudi, dok je NATO avijacija za rušenje Žeželjevog mosta morala čak četiri puta da ponovi bombardovanje. Zbog presecanja vodovodne mreže čak 30.000 stanovnika je dugo bilo bez vode.
Samo u Rasinskoj oblasti srušeno je pet mostova, a posebno je privlačio pažnju podatak da su među njima bila tri mosta koja je Nemačka isporučila Srbiji od 1922. do 1924. godine kao obeštećenje za ratnu štetu iz Prvog svetskog rata.
Bombardovanje je ostavilo jeziv trag i na Sarajevskom mostu u Grdeličkoj klisuri, na Kosanici u Kuršumliji, uništen je Ostružnički most na Savi, onesposovljeni su bili mostovi na Ibru u Biljanovcu i na Dunavu kod Beške...
Posle bombardovanja Varvarinskog mosta 30. maja 1999. godine ubijeno je 11 ljudi. U večenjim časovima predstavnici NATO u Briselu zvanično su potvrdili bombardovanje mosta, dabome, ne navodeći civilne žrtve. Licemerje je dekorisano izjavom da su "četiri aviona bombardovala most veoma preciznom municijom".

"BRAĆA"
DA je u Francuskoj, ipak, bilo mnogo onih koji su pamtili viteško ponašanje Srba tokom svetskih ratova, potvrdili su nam i beogradski masoni. Članovi ovog reda su tokom bombardovanja angažovali svoje kontakte u ovoj zemlji, kako bi uticali da francusku "braću" kako bi sprečili rušenje beogradskih mostova.

ŠIRAKOVO "NE"
Od stalnog dopisnika
IZUZETNO srdačnu atmosferu iz razgovora sa srpskim predsednikom Borisom Tadićem, njegov francuski domaćin Žak Širak, začinio je, na odlasku, pričom o tome kako je spasavao mostove u Beogradu, tokom kampanje NATO napada na našu zemlju.
Širak je Tadiću ispričao detalje kako su mostovi u Beogradu ostali celi. Odluka o rušenju već je bila doneta u natovskoj komandi. Francuski predsednik obavešten je na jednom od sastanka šefova država u Briselu.
Bilo je devet uveče, sastanak u jeku. Predsedniku su doturili cedulju na kojoj ga komandant snaga Severnoatlantske alijanske obaveštava da je doneta odluka o rušenju beogradskih mostova. Trebalo je da mostovi padnu iste noći, tačno u 3 časa i 20 minuta.
Žak Širak je Borisu Tadiću ispričao da je istoga trenutka napustio sastanak i pozvao tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.
Francuski predsednik je zapretio da će njegova zemlja izazvati međunarodnu krizu u okviru NATO intervencije u tadašnjoj Jugoslaviji, ukoliko ova odluka smesta ne bude povučena.
Prošlo je manje od pola časa, kada je telefon ponovo zazvonio. Bio je Klinton lično, koji ga je uverio da je njegov stav ispoštovan, da je odluka promenjena i da mostovi preko Save i Dunava u našoj prestonici neće biti srušeni.
Predsednik Tadić se Širaku zahvalio na ovom prijateljskom gestu, u ime svih Beograđana i građana Srbije.
- Da kojem slučajem predsednik Francuske nije pokazao preduzmljivost, vođstvo i spremnost da preuzme odgovornost, Beograd danas ne bi imao mostove. Možda bismo ponovo izgradili jedan, kao Novi Sad. Bio bi zaustavljen ekonomski razvoj čitave zemlje, jer je Veograd žila kucavica - kazao je Tadić novinarima u Parizu.
Predsednik Srbije je istakao da to pokazuje koliko je danas važna individualna uloga političara u svetu i spremnost da se preduzme odnovornost i za druge zemlje.
- Predsednik Francuske nije predsednik Srbije. Moderna politika podrazumeva međunarodnu odgovornost, sposobnost da se uživite u problem drugog - rekao je Tadić.

SRDAČNO
NEOBIČNO prisno rastao se francuski predsednik Žak Širak od svog srpskog gosta Borisa Tadića, posle razgovora koji su u ponedeljak trajali dvostruko duže nego što je bilo predviđeno. Po protoklu, Širak goste ispraća, zavisno od stepena srdačnosti, do vrata Jelisejske palate, izlazeći pred stepenike, spuštajući se niz njih, ili, u najprijateljskijoj varijanti, praćenjem gosta sve do automobila.
Širak je s Tadićem, pak, razmenio i nekoliko reči dok je predsednik Srbije već bio na zadnjem sedištu automobila sa srpskom zastavom. Francuski predsednik je, potom, kada je povorka krenula iz Jeliseja, Tadiću, iza stakla, nekoliko puta mahnuo rukom u znak pozdrava, što je retka privilegija.