UGRADNJA kardioverter defibrilatora je agresivna metoda uspostavljanja funkcije srčanog rada i normalno je da sa takvim ljudima, pogotovo ako su kao Šešelj u zatvoru već devet godina, treba postupati oprezno, a ne vidim da iko na to obraća pažnju.

To je za "Novosti" rekao ministar zdravlja Zoran Stanković, koji i kao sudsko-medicinski veštak smatra da je Vojislav Šešelj životno ugrožen.

- Šešelj, s obzirom na to da je ovoliko godina u zatvoru, u skučenoj ćeliji, ima pravo da bude nekritičan u nekim segmentima, ali sudija je taj koji ima ne samo pravo, nego i obavezu da vodi računa o svim segmentima sudskog postupka - smatra Stanković. - Sudija je odgovoran i za to da li je neko psihofizički sposoban da učestvuje u tom postupku, a ako se pobudi sumnja dužan je da angažuje veštake, specijaliste raznih grana medicine zavisno od oboljenja, da daju ekspertsko mišljenje da li je optuženi sposoban da prisustvuje suđenju i da aktivno učestvuje.

Na pitanje da li je on lično uočio nešto sumnjivo što bi pokazalo da Šešelj koji se inače ne žali, nije psihofizički sposoban za suđenje, Stanković kaže da je već sama činjenica da je Šešelj u petak ponovo bio u bolnici, pre početka iznošenja završne reči, zahtevala da sudija kaže da li je proverio psihofizičku sposobnost optuženog i da li je on sposoban da da završnu reč.

ANALIZA APARATA
U SUDNICI
- ZBOG aparata koji je Šešelju ugrađen, a na čiji rad mogu da utiču uređaji iz spoljne sredine, trebalo je obaviti pripreme i analizu svih aparata u sudnici kako bi se sprečilo da oni utiču na funkcionisanje kardio-defibrilatora - smatra ministar Stanković. - Recimo, u uputstvu za primenu mobilnog telefona "nokia 1616" piše da on utiče na rad pejsmejkera i kardioverter defibrilatora ako se približi na manje od 16,5 santimetara. Jedna nemačka studija potvrđuje da sa kardiodefibrilatorom treba biti veoma oprezan u blizini visokofrekventne struje i zvučnika koji ne bi smeli da budu na udaljenosti manjoj od 30 santimetara. Slušalice koje Šešelj nosi tokom suđenja moraju biti udaljene 3,5 santimetara od defibrilatora.

U Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom kažu da su začuđeni što je Šešelj uopšte ušao u iznošenje završne reči. Direktor Kancelarije Dušan Ignjatović kaže da se Srbija nekoliko puta obraćala Tribunalu, ali da je dobila odgovor da Šešelj ne obelodanjuje detalje svog zdravstvenog stanja.

- Šešelj ima pravo da ga pregledaju lekari koje on izabere - kaže Ignjatović. - Bilo bi dobro i da dozvoli da ga pregleda lekarski tim koji je odredilo sudsko veće. Mislim da svi treba da učine ono što mogu da bi se izbegle dalje komplikacije.

Tokom iznošenja završne reči Šešelj je rekao da su "ataci na njegovo zdravlje" krenuli pošto je "proces po tužilaštvo krenuo traljavo", a "zapadne sile videle da ne mogu da očekuju od procesa neke povoljne rezultate".

- Ja sam bio relativno zdrav čovek. Imao sma astmu, i krvni pritisak sam držao uspešno pod kontrolom. Ne nekim teškim lekovima - ispričao je lider radikala. - Počinje prvo napad na jetru. Čim sam to video, ja sam podigao veliku galamu. Ja sam znao, u sudaru sa mračnim silama, samo velika galama u javnosti može da me spasi. Ništa više. I pošto sam podigao tu galamu, odustalo se od daljeg napada na jetru. Jetra se sama oporavila.

A onda su, kako je rekao Šešelj, "krenuli na srce", na koje "atakuju već tri godine".

- Ono još izdržava. Ko zna koliko će? Neće još dugo, ali izdržava. Izdržaće valjda dovoljno da završim ovu završnu reč.

Kako se to postiže, Šešelj kaže da ne zna, ali kaže da su "krajnje smešna i bljutava nastojanja i nekih lekara i sudskog veća da se to prikaže kao efekat" njegove "navodne gojaznosti".

- Ja imam izvanredne krvne sudove, kao mladić. Nikada nisam imao povišen šećer - počeo je Šešelj da nabraja. - Nikada nisam imao povišen holesterol. Nikada nisam imao povišene trigliceride. Šta je razlog?

Elektrika, odgovorio je, koja se proizvodi elektronskim putem. Njemu samom je to izgledalo "fantastično", sve do noći izmeđi četvrtka 8. i petka 9. marta u zatvoru. Tada je, naime, defibrilator koji mu je ugrađan u januaru - poludeo, iako se on pre toga osećao dobro.

Za samo 15 minuta Šešelj je imao četiri elektrošoka koji su ga "bacali po ćeliji". Opisao ih je kao kada se prelazi ulica "na nepropisnom mestu pa vas udari tramvaj u punoj brzini".

Kada je stigao u bolnicu, kardiolog je odmah sve našao u memoriji defibrilatora.

- Ali, svi se čude kako je to moguće!? Kako je moguće da je taj "aj-si-di" bio neispravan? I morala je nova operacija toga dana.


ZDRAVSTVENI BILTEN SRBA

* Ratko Mladić - tokom boravka u pritvoru, bio je u bolnici zbog upale pluća i operacije bruha. Pre nego što je uhapšen, imao je bar dva moždana udara od kojih je jedan bio relativno kratko pre hapšenja.

* Sreten Lukić - pravo iz bolnice, u kojoj je imao operaciju na otvorenom srcu, prebačen je u Tribunal.

* Jovica Stanišić - zbog duboke depresije, početak suđenja je odlagan. Bivši lekar pritvorske jedinice dr Paulus Falke napisao je u izveštaju da on pati od bolesti organa za varenje poznate kao "paučitis", kamena u bubregu i osteoporoze. Depresiju pogoršava njegovo fizičko stanje i obratno. Falke je ocenio da bi dalji lekarski pregledi bili kontraproduktivni zato što bi mogli da pogoršaju napetost i depresiju.

* Vladimir Lazarević - operisao kolena i imao problema sa zubima.

* Dragoljub Ojdanić - imao problema sa krvnim sudovima.


KO JE ODGOVORAN ZA SMRT U PRISUSTVU VLASTI TRIBUNALA?


Od osnovanja Tribunala 1993. godine, dvojica optuženih i to Srba, ubila su se u ćelijama tog suda. Nekadašnji gradonačelnik Vukovara Slavko Dokmanović obesio se u svojoj ćeliji, u junu 1998. Dežurni čuvar pronašao je njegovo telo kako visi iza vrata ćelije.

Samoubistvu, kao jedinom izlazu pribegao je i Milan Babić i to za vreme dok je svedočio protiv Milana Martića. Dežurni stražar pronašao je njegovo beživotno telo obešeno o prozor.

U septembru 1998. u pritvoru je preminuo i Milan Kovačević. Pritvorski lekar zaključio je da je smrt nastupila najverovatnije zbog srčanog udara.

11. marta je obeleženo šest godina od smrti bivšeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića. Njegovo telo pronađeno je u ćeliji. Stražari su ga otkrili prilikom jutarnje kontrole kada im je postalo sumnjivo što ne izlazi. Zvanično je saopšteno da je u pitanju bilo srce.

Za vreme boravka na privremenoj slobodi 1996. godine, preminuo je general Đorđe Đukić koji je iz humanitarnih razloga - neadekvatnog lečenja, pušten iz pritvora.

U maju 2003. godine na VMA preminuo je i general Momir Talić posle godinu dana lečenja od raka pluća.