- ŽIVOTNA želja mi je bila da dođem u Haški tribunal. Vredelo je živeti zbog gomile transkripata koji će ovde ostati, a vašoj presudi će se smejati, kao i optužnici.

Ovo je već na početku završne reči, koju je, kako se činilo, čekao poslednjih devet godina, rekao lider radikala Vojislav Šešelj.

Protekla tri dana, dok je tužilaštvo iznosilo svoje finalne argumente, čula se, kako je rekao, "gomila nesuvislih reči i rečinica, gluposti" koje je iznela suprotna strana, kako bi realizovala ne interes prava, već interes zapadnih obaveštajnih službi.

- Haški tribunal zamenjuje američku konjicu i Šestu flotu, umesto da nas pohvataju po Srbiji i odvedu u "Gvantanamo" - rekao je Šešelj u prepoznatljivom stilu.

NEPOSTOJEĆI GOVORI ŠEŠELJ je nazvao smešnim to što se sud poziva na njegove govore koji nisu obuhvaćeni optužnicom. Prema njegovim rečima, od tri govora, dva su nepostojeća - onaj koja je "održao" u Vukovaru i u Malom Zvorniku. - Zaprepašćujete me vi, gospodine Antoneti - obratio se lider radikala predsedniku veća. - U Francuskoj ste poznati kao dobar pravnik. Žak Veržes mi vas je hvalio. Te izmišljotine možete mačku o rep da okačite.

Tek povremeno gledajući u beleške, Šešelj je rekao da njega, međutim, nije trebalo "tako goniti".

- Više puta u poslednjih deset godina želeo sam da se dokopam Haškog tribunala - objasnio je.

Pune četiri godine, nastavio je, vodila se borba oko toga da li će on imati pravo na branioca ili neće, "iz Amerike ili Holandije". Tako suđenje, kako je tvrdio, ne bi trajalo dugo zato što bi i tužilaštvo i branilac "bili na istoj strani".

- Ja sam morao da rizikujem život da bih se izborio za svoje elementarno pravo. Ni Herman Gering i Hes, niti ijedan Hitlerov doglavnik, nisu imali takvih problema. Mogli su da angažuju bilo kog advokata pod kapom nebeskom!

Uprkos tome što je bio "ubeđen" da će ga "pustiti da umre", Tribunal je posle ruskog saopštenja usvojio sve njegove zahteve. Ubrzo je počeo proces, ali su trojica eksperata tužilaštva, Entoni Oberšal, Rejno Tunens i Iv Tomić, odmah na početku "doživeli nokaut" u sudnici. "Vrlo neslavno" provelo se i nekoliko "ključnih svedoka tužilaštva".

- Tužilaštvo je, do kraja 2007. godine, sigurno moglo da izvede sve svedoke, ali se krenulo u organizovano odugovlačenje suđenja.

Kad mu već Tribunal "ništa nije mogao", zapadne obaveštajne službe krenule su na SRS. Tu je, navodno, prednjačio francuski diplomata Arno Danžan, koga je Šešelj opisao kao bliskog savetnika "ratnog zločinca Nikole Sarkozija, zbog bombardovanja Libije", i "narko-bosa Stanka Subotića Caneta, zvanog Cane Žabac".

- Arno Danžan je svesno pomogao da Toma Nikolić rasturi SRS, a održavao je kontakte i sa Čedom Jovanovićem, Hašimom Tačijem i Bebom Popovićem. On je podmetnuo Srbiji Srebrenicu, a u Evropskom parlamentu oštro je napao Dika Martija koji je napisao izveštaj o kriminalu na KiM i o trgovini ljudskim organima.

ODBIO NAGODBU U JEDNOM trenutku suđenja, tužilaštvo je tražilo prekid, podsetio je optuženi. To je učinjeno, kako je Šešelj u sredu rekao, zato da bi mu ponudili nagodbu od deset godina zatvora. - Ja sam još onda rekao da sa tužilaštvom nemam o čemu da pregovaram - rekao je Šešelj.

Šešelj je u sredu govorio i o svom zdravlju. Tako je ispričao kako je visok pritisak držao pod kontrolom uzimajući "prilazid plus". Kada je, međutim, "počeo napad na jetru", znao je da u sukobu sa "mračnim silama" jedino "velika galama može da ga spase".

- A onda su ostavili jetru, pa krenuli na srce - rekao je Šešelj. - Ono izdržava tri godine, ali neće još dugo. Valjda će izdržati dovoljno dugo da dam završnu reč. Smešno je da lekari to pripisuju mojoj gojaznosti.

Do 9. marta ujutru, kada je njegov defibrilator "poludeo", izgledalo mu je "fantastično" da se elektrikom utiče na njegovo srce. Oko četiri sata, osetio je prvi elektrošok, iako mu je puls bio 75, i uprkos tome što je aparat programiran da reaguje na preko 200 otkucaja.

- U pola šest imao sam novi elektrošok, i svaki sledeći je bio jači - rekao je Šešelj. - Pritisnuo sam alarm koji je bio pored mog uzglavlja, ali on nije radio. Otišao sam do vrata, ali ni taj nije radio. Ali, sva sreća da sam dobio spojenu ćeliju, pa sam odatle alarmirao. Onaj ko je isključio ona dva, to je zaboravio. U sledećih 45 minuta imao sam još četiri elektrošoka. Osećaj je kao kada prelazite ulicu na nedozvoljenom mestu, pa vas udari tramvaj. Malo se pridignete, pa onda opet.

Pošto je prebačen u bolnicu, lekar je odmah očitao sve elektrošokove u memoriji defibrilatora. Šešelj je, kako je rekao, pitao mnogo lekara da li je moguće da mu je ugrađen pokvaren aparat, ali su mu potvrdili da nikada nisu čuli za to.

- Ovo je neko spolja proizveo i to je bio pokušaj ubistva. Glavni kreatori su mislili da me ubiju negde između završne reči i saopštenja presude. Ovaj pokušaj je bio neuspešan - naglasio je Šešelj i dodao: - Mene vaša presuda uopšte ne interesuje. Svaka presuda za mene je doživotna i šta me onda briga za nju.