ALBANCI nemaju nikakvo pravo na srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, niti na eksponate koji su bili sastavni deo postavke Narodnog muzeja u Prištini, koje sada potražuju. Oni su, inače, naročito zainteresovani za arheološke iskopine, jer preko njih, falsifikatima, projektuju politički potrebnu činjenicu "o vekovnoj prisutnosti na ovim prostorima".

Ovako stručnjaci i kulturni poslenici tumače izjavu Memlija Krasnićija, ministra kulture u tzv. vladi Kosova, u kojoj on poručuje da će se od Srbije tražiti da "vrati više od 1.000 rukotvorina Kosovu uzetih 1999. godine".

- Srbija je u vreme rata 1999. godine evakuisala arheološko blago iz Narodnog muzeja u Prištini, kako bi ga spasla i zaštitila. Ali, Albanci nemaju nikakvo pravo na to blago. Ono je iskopavano na nalazištima na Kosmetu, dakle na teritoriji Srbije, i ono što smo mi iskopali naše je - kaže za "Novosti" Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

On ocenjuje da Albanci nemaju nikakvo kulturno nasleđe osim etno-nasleđa koje je manufaktura albanskog stanovništva. Kusovac smatra da je, u ovom slučaju, najbolje pridržavati se reči patrijarha: "Kad se vrate Srbi, vratićemo kulturno blago."

Da nikakve kulturne rukotvorine nisu uzete, kaže nam i Branko Jokić, direktor Narodnog muzeja u Prištini koji kontinuirano radi sa sedištem izmeštenim u Beograd.

- Za izložbe organizovane tokom 1998. i 1999. godine, korišćen je mali deo materijala muzeja u Prištini. To su izložbe "Arheološko blago Kosova i Metohije" i "Nakit i zlatovez KiM". Prva je organizovana u Galeriji SANU, a druga u muzejima širom Srbije, Crne Gore, ali i u inostranstvu. Izložbe su bile deo redovnog programa muzeja u Prištini, a u realizaciji su učestvovale i kolege Albanci, pa je, tako, komesar izložbe o arheologiji bio arheolog Kemal Ljuci. Za potrebe ove dve izložbe korišćeno je nekoliko stotina eksponata iz muzejskog fonda - kaže Jokić.- Brižno, legalno i zakonski, čuvamo ovaj tek mali deo srpskog blaga - kostime, nošnju i nakit, koje je nosilo srpsko stanovništvo sa KiM. Taj deo muzejskih zbirki pohranjen je u Etnografskom muzeju u Beogradu, gde i stručnjaci muzeja rade punih 13 godina, dok je arheolopški materijal smešten u depoe Narodnog muzeja u Beogradu.

Jokić ocenjuje da Albanci dugi niz godina imaju isključiv pristup srpskom kulturnom blagu i identitetu na KiM.

- Zbog očigledno prisutnog falsifikovanja istorijskih činjenica o kulturi i kulturnoj baštini Srba na KiM, prisvajanja preistorijskih artefakata od strane albanskih kolega, političara i javnosti u cilju tobož potvrđivanja albanskog kulturnog identiteta i prisutnosti na prostoru ove srpske pokrajine - oprez je preko potreban, ali i ozbiljan rad - upozorava Jokić.

Zato je, naglašava on, izuzetno važno stalno se pozivati na međunarodne konvencije i preporuke Saveta Evrope iz domena zaštite kulturnog nasleđa.

- Po važećim međunarodnim konvencijama tzv. država Kosovo nije članica UN niti SE, te ništa ne može ni da traži, niti je princip restitucije primenljiv - kaže Jokić.

Naš sagovornik pita šta je sa dragocenostima koje su ostale na Kosmetu. Šta je sa trideset hiljada eksponata koji su ostali u depoima muzeja? Šta je sa veoma vrednim umetničkim slikama po kancelarijama državnih institucija? Šta je sa materijalom ostalih regionalnih muzeja na KiM?

- Mi treba da tražimo i zahtevamo da nam se sva uskraćena prava na očuvanje vlastite baštine vrate, a ne da se branimo od lažnih optužbi. Srpska kulturna baština na KiM danas je najugroženije nasleđe u Evropi. O ovom izuzetno brojnom i značajnom kulturnom blagu država Srbija se decenijama odgovorno brinula, a danas je Albanci svojataju, prekrajaju, kradu i trajno uništavaju - naglašava Jokić.

Da su Albanci ozbiljni u namerama da se u pokrajinu vrati kulturno nasleđe potvrđuje i činjenica da je to bila jedna od tema pregovora u Beču između 2005. i 2007. godine.

Slobodan Samardžić, jedan od pregovarača, potvrdio nam je da je jedan od zahteva albanske strane bio i povratak oko hiljadu eksponata.

- Mi smo rekli da nema problema, ali najpre mora da se reguliše status. Ovako, da Kosovo proglasi nezavisnost, a da mi vratimo kulturno blago, ne dolazi u obzir. Država po ovom pitanju mora da bude rezolutna - kaže Samardžić.

On, takođe, navodi da je 1999. za vreme bombardovanja, sa Kosova povučen jedan deo eksponata koji su pronađeni na arheološkom nalazištu "Ulpijana" kod Prištine.

Povučene su i neke crkvene dragocenosti i relikvije iz manastira, kao i katastarske i matične knjige.

- Sve to je učinjeno u strahu od pohare terorista. Srbija to ne može vraćati dok se ne reši status, to mora biti tema razgovora - kaže Samardžić.

Inače, Memli Krasnići navodi da im je nedavno vraćeno sedam artefakata iz Esena iz Nemačke i da bi Srbija trebalo da se povede za tim primerom. Kako su ti arheološki artefakti dospele u Esen, nije poznato, a realno je prepostaviti i da su ukradeni.

Branko Jokić podseća da je zgrada Muzeja u Prištini u junu 1999. godine nasilno obijena:

- Nas su silom isterali iz Muzeja 1999. sa puškama na gotovs, kako bi se "uselio" ratni štab albanske ilegalne paravojske, a potom, i na dugi niz godina, Evropska agencija za rekonstrukciju. To je period u kome su arheološki predmeti mogli i nestati.


ČOVIĆEVA GREŠKA

NIKOLA Kusovac kaže da je Srbija napravila veliku grešku kada je iz kulturne zaostavštine koju je uspela da skloni u Beograd, Albancima dala neolitsku skulpturu koja je iskopana 1955. na lokalitetu kod Prištine.

- Nebojša Čović je statuetu dao tadašnjem predstavniku međunarodne zajednice Mihaelu Štajneru, a uz blagoslov tadašnjeg direktora Narodnog muzeja Nikole Tasića. Nije reč o tome što smo mi to uradili kao znak dobre volje da nešto od kosovskog blaga vratimo tamo, nego kako je ta statueta dočekana u Prištini. A ona je dočekana kao potvrda da su Albanci nosioci kulturnog identiteta Kosova. I tu je početak proglašavanja našeg spomeničkog nasleđa kosovskim. Ovo isto tako treba da potvrdi da su Albanci nosioci kulturnog identiteta, kao i da se izbriše odrednica "srpsko" i nasleđe ostane lokalno - kaže Kusovac.


BLAGO NA KOSOVU SLABO ZAŠTIĆENO

MERKUR sa Plutosom, amfora iz neolita, vinčanske figurine, koplje iz gvozdenog doba, srednjovekovni mač, foto-dokumentacija s kraja 19. veka, slike starih majstora, redak nakit... Sve je to deo ogromnog srpskog blaga na KiM, koje je posle prisilnog napuštanja matične zgrade 1999. ostalo u depoima Muzeja u Prištini. Reč je o 30.000 predmeta, među kojima su i dela neprocenjive nacionalne i umetničke vrednosti, od kojih se neka "krčme" na "crnom" tržištu umetnina širom Evrope.

U Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci "Ivo Andrić", u Prištini, ostalo je milion srpskih naslova, sa neutvrđenim brojem starih i retkih knjiga! U Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kao i u gradskim i regionalnim zavodima u Prištini i Prizrenu ostala je tehnička dokumentacija sa neutvrđenim brojem ikona koje su u postupku konzervacije. Najbogatija umetnička grupa sakralne arhitekture, koju je Evropa nasledila od hrišćanskog istoka, nalazi se na teritoriji KiM...