Za državu pola plate

PLATU daleko ispod republičkog proseka, tokom prošle godine primalo je čak 282.383 zaposlenih, a ni u ovoj godini im se ne smeši bolja budućnost. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, čekove s minimalnih 1.000 evra imalo je tek 33.672 srećnika, pa je većini zaposlenih ostalo samo da mašta o ovakvim prihodima.

Poslodavci, međutim, za tako loš prosek ne krive samo zaostalu privredu, već i način na koji država opterećuje zarade. Kako računaju u Uniji poslodavaca Srbije, porezi i doprinosi na zaradu umanjuju bruto platu za čak 63,97 odsto što je jedno od najvećih nameta poslodavacima u Srbiji pa iz tog razloga zahtevaju da država promeni formulu ubiranja prihoda. U UPS kažu da ”razumnije” oporezivanje imaju i daleko razvijenije zemlje kao što su Danska, Luksemburg, Slovenija, Irska, Malta... pa je ”zadnji čas” da i Srbija otvori ovu temu.

- U okviru reforme poreskog sistema potrebno je što pre smanjiti stope poreza i doprinosa (do 50 odsto) za primarne poljoprivredne proizvođače, zanatlije, tekstilnu industriju i preduzetnike bar u prve dve godine poslovanja, jer oni spadaju u sektore sa najnižim primanjima, a njihova delatnost je niskoprofitna - ocenjuje Dragoljub Rajić iz UPS. - U nekim zemljama EU, ali i u državama u okruženju grana tekstila, poljoprivrede, zanatlije i preduzetnici početnici izdvajaju za 50 odsto manje iznose poreza i doprinosa na svoje zarade i na taj način ih država podstiče da održe i razviju biznis.

U Srbiji se sa ovom idejom usaglasilo još 120 menadžera domaćih kompanija, a u svoj ”Program mera za oživljavanje privrede”, uneli su i inicijativu da se podigne neoporezivi deo zarade na nivo minimalca i da se regresi i topli obroci sasvim oslobode od plaćanja poreza i doprinosa do iznosa definisanog posebnim kolektivnim ugovorima.

Ipak, čini se da u ovoj godini neće biti pomaka u tom pravcu tim pre što je Ministarstvo finansija već napravilo projekciju da bi u 2013. mogli da prikupe 53 milijarde dinara samo od poreza na dohodak građana što je za 20 milijardi više od, primera radi, prihoda od carina.

I dr Zoran Jeremić, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju smatra da - uprkos tome što je pitanje rasterećenja zarada jedno od ključnih - manjka političke volje za njegovo pokretanje:

- Na taj bi se način mogla povećati konkurentnost među preduzećima, a veće plate bi mogle ubediti radnike da je ipak primamljivije raditi u proizvodnji nego u nekim drugim delatnostima. Ipak, o ovome se već godinama govori samo deklarativno, baš kao što ni danas nemamo ništa od silnih najava o racionalizaciji i uštedama koje bi takođe rasteretile privredu. A teško da će u skorije vreme biti govora o konkretnim koracima kojima bi se ova ideja sprovodila.