EPIDEMIJA hepatitisa A (zarazne žutice) koja je registrovana u selu Mozgovo na teritoriji opštine Aleksinac, i u selu Drenovac kod Paraćina, nije neobična za ovo doba godine.

Bolest prljavih ruku, kako se ova zaraza u narodu zove, javlja se svake godine krajem jeseni i početkom zime, a ovaj podatak, upozoravaju stručnjaci, govori o tome da lična i kolektivna higijena stanovnika Srbije nije na zadovoljavajućem nivou. Istina, i siromaštvo ima neku ulogu, ali bi sigurno manje obolelih bilo samo kada bi redovno prali ruke nakon boravka u toaletu i pre svakog obroka.

I mada se mnogi zgražavaju nad činjenicom da ovakve bolesti još postoje u 21. veku, testiranja koja su rađena u našoj zemlji su pokazala da u populaciji odraslih do 60 godine manje-više svi imaju zaštitna antitela protiv hepatitisa A, što znači da su preležali ovu infekciju. Većinom prolazi asimptomatski, bez žutila beonjača, muke, gađenja, tamne mokraće. Manifestna forma javlja se kod 10 odsto inficirane dece, i kod 30 odsto odraslih. Samo od početka 2012. godine Institutu za zaštitu zdravlja Srbije - Batut evidentirane su 24 epidemije hepatitisa A.

- Zaraznih bolesti je bilo i biće sve dok ima života na zemlji, samo se menja njihov repertoar - objašnjava profesor dr Dragan Delić, direktor Instituta za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije. - U poslednjih 20 godina izolovano je 30 novih infektivnih agenasa, mikroorganizama koji šire zarazne bolesti, i možda ćemo uspeti da dobijemo neku bitku sa prirodom, ali ne i rat. Recimo, bitku sa variolom smo dobili, a činilo se da smo vakcinacijom pobedili i male boginje, ali se one, nažalost, opet negde javljaju.

OTOPLJAVANJE I ZARAZE STRUČNJACI upozoravaju da sa globalnim otopljavanjem možemo da očekujemo i neke zarazne bolesti koje nikada nismo imali. Recimo, malarija je već registrovana u Grčkoj, a neko sledeće "dugo toplo leto" bi moglo da donese i širenje drugih zaraza koje prenose komarci, recimo, denga groznicu i lajšamniozu.

Zarazne bolesti nas nekako uvek iznenade i uhvate nespremne, setimo se samo ptičjeg ili svinjskog gripa. Ove godine prvi put smo se sreli sa novim virusom - groznicom Zapadnog Nila. Međutim, to što je ova bolest prvi put dokazana u Srbiji tek sad, ne znači da nije bila prisutna i ranije, ali nisu postojali testovi koji bi to potvrdili.

- Taj virus je dokazan još 1937. godine u Ugandi kod životinja, i bilo je samo pitanje vremena kada će ta infekcija stići do nas - ističe dr Delić. - Jer potrebno je da se stvore neki uslovi, da postoji virus, pa prenosioci infekcije, u ovom slučaju pre svega ptice selice, ali i druge životinje (konji, kamile, psi, mačke), i na kraju lanca je čovek. Infekciju smo u Srbiji dokazali kod 51 osobe, ali kako na 150 obolelih samo jedan ima infekciju centralnog nervnog sistema, kada se i javlja sumnja na ovu bolest, to znači da je oko 8.000 imalo groznicu Zapadnog Nila, ali je infekcija u većini slučajeva prošla kao grip.

Šta nas sledeće od zaraza očekuje, naš sagovornik ne može ni da pretpostavi, ali napominje da je najbolja mera zaštite od mnogih ovakvih bolesti - vakcinacija.