Komune “čiste“ narkomane

RADNA terapija, život u komunama pri crkvama, molitva, rad u polju, pa i kažnjavanje batinama, sve do ubistva, kao što se desilo pre nekoliko dana u Jadranskoj Lešnici, neke su od metoda u kojima narkomani, a pre svega njihovi roditelji, traže izbavljenje od droge.

Dr Jasna Daragan Saveljić, direktor Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj u Beogradu, tvrdi da u Srbiji ima dovoljno mesta u bolnicama za lečenje narkomana, iako priznaje da uslovi nisu savršeni. Doktorka ističe i da se nijedna komuna niti udruženje građana ne može baviti lečenjem, već eventualno resocijalizacijom bivših zavisnika. Osim toga, postoji i desetak privatnih klinika u kojima lekari specijalisti pomažu narkomanima.

Koliko je i finansijski iscrpljujuće odvikavanje, svedoči podatak da nekoliko banaka nudi kredite za lečenje u ovim ustanovama.

- Nemamo mnogo podataka o tome ko se sve bavi „lečenjem“ narkomanije u Srbiji, odnosno ko pokušava nešto da radi sa zavisnicima - kaže primarijus dr Jasna Daragan Saveljić. - Činjenica je da ne može nestručna osoba da leči i da vrši dijagnostiku, ali je poznato i da mnogi to ipak rade. Ljudi često odlaze na mesta koja nisu predviđena za lečenje. Znam da Rusi imaju metodu da ih nekom injekcijom dovedu u stanje između života i smrti. Sve te alternativne metode služe da bi se uzeo novac, a na kraju ipak narkomani dođu kod nas.

Problem je što centri, kao što je ustanova u Lešnici kod Loznice, nemaju nikakvu kontrolu, niti naučno utemeljenje za svoj rad i nije poznato ko im izdaje dozvolu.

- Status tih zajednica nije regulisan, niti se zna da li imaju program i metodologiju rada - napominje doktorka. - Komune su zamišljene kao mesto gde bi se prilagođavali životu bez droge i osposobljavali da se vrate u svoje prirodno okruženje. Odlazak u „terapijske zajednice“, ili komune, preporučuje se pacijentima koji po završetku medicinske rehabilitacije ne mogu da se uklope u sredinu iz koje potiču.

Doktorka ističe da je razlika između bolnica i nekih centara koji postoje u tome što u zdravstvenim ustanovama nikog ne drže bez njegove volje.

- Nijednog pacijenta nismo odbili, a naša ustanova ima kapacitete da primi sve one koji dođu i hoće da se leče. Ako neko ne želi, ja ne mogu da ga primoram - objašnjava dr Daragan Saveljić. - A ko neće da poštuje pravila, nasrće na druge pacijente i na medicinske radnike i agresivan je, ne može ostati ovde. Ne mogu da razumem ni roditelje koji opravdanje za nasilne metode traže u tome što su nekoliko puta pokušali u bolnici, a onda su dete predali na batinanje da bi se „izlečilo“.

Otvaranje komuna za ljude koji imaju problem sa narkoticima u okviru crkava je uobičajena praksa.

Ali, projekat „Zemlja živih“, gde se u izolovanim rehabilitacionim zajednicama pri manastirima SPC leči narkomanija, jedini je legalan projekat Crkve koji je prošao potrebnu proceduru.

Pokrenut je 2005. i danas ima šest komuna pri Bačkoj, Šumadijskoj i Niškoj eparhiji.

POLOVINA SE IZLEČI

NAJVIŠE zavisnika se leči od heroina. Dr Saveljić kaže da je samo prošle godine evidentirano 350 novih heroinskih zavisnika.

- Od svih pacijenata koji nam se jave za pomoć polovina se izleči, a druga polovina se pre ili kasnije vrati narkoticima - napominje doktorka.

- Prva dva meseca lečenje je veoma intenzivno, kasnije se proređuju posete lekaru, ali traje minimum dve godine. Da bi zavisnik od narkotika promenio obrazac ponašanja potrebno je između dve i pet godina.