NA stambenim zgradama i napuštenim fabrikama širom Srbije postoji oko hiljadu radioaktivnih gromobrana i nekoliko puta više javljača požara! U Institutu "Vinča" kažu da samo oni imaju licencu da ih skidaju, a zakon već godinama nalaže da se izbace iz upotrebe. U JP "Nuklearni objekti Srbije", međutim, tvrde da se mnogi privatnici, uglavnom ljudi koji imaju veze sa "Vinčom", bave ovim poslom i od toga profitiraju!

Zabrinjavajuće je, međutim, što se dešava da dozimetri "zapište" i na deponijama, jer neki privatnici neovlašćeno skidaju i bacaju ove veoma opasne delove.

- Nedavno smo našli tri izvora zračenja u starom gvožđu, na deponiji - otkriva za "Novosti" dr Milojko Kovačević, direktor Laboratorije za zaštitu u "Vinči", koja je ovlašćena za skidanje gromobrana. - Iskreno, mislim da se niko ne bi svesno bavio ovim poslom, zbog zračenja, već da to ljudi rade u neznanju.

JEDINI SMO OVLAŠĆENI AKO se neko bavi ilegalno radioaktivnim materijalom, to nema veze sa institutom - kaže prof. dr Jovan Nedeljković, direktor "Vinče".
- Zbog problema u radu JP NOS trpimo velike štete, jer nas ljudi poistovećuju sa njima. Naša laboratorija bavi se 50 godina zaštitom od zračenja i jedini smo ovlašćeni. Mislim da nije dobro skretanje teme sa problema u NOS tako što će nas optuživati da ne radimo dobro.

Da li se još neko bavi ovim radioaktivnim materijalima nema precizne evidencije. U Agenciji za zaštitu od jonizujućeg zračenja (SRPNA) kažu da samo NOS može da skladišti, a da mnogi imaju licencu za rad sa radioaktivnim materijalom. Svi su, kažu, dužni da otpad predaju JP NOS na čuvanje.

A Kovačević objašnjava i zašto "Vinča" skladišti te materijale i ne predaje ih odmah JP NOS.

- Uslugu bezbednog skidanja i transporta gromobrana naplaćujemo 155.000 dinara, a NOS-u od toga dajemo 90.000 za skladištenje - objašnjava Kovačević. - Oni novac traže unapred, a mi ga nemamo uvek, pa neko vreme, što je zakonom dozvoljeno, taj materijal stoji kod nas. Problem je i taj njihov cenovnik, koji nije odobrila Vlada Srbije i nije objavljen u "Službenom glasniku".

Kovačević dodaje i da su gromobrani koji zrače prestali da se postavljaju još 1990. godine, ali da su mnogi ostali, jer nema ko da plati njihovo skidanje. Vlasnici stanova ne mogu da se dogovore, jer treba da plate skidanje i postavljanje novog, bezopasnog. Od gromobrana mnogo više ima radioaktivnih javljača požara, ali oni mnogo manje zrače.

- Ne bih voleo da imam takav gromobran na kući, jer se u njima nalazi ozbiljan radioaktivni materijal - kaže prof. dr Jovan Puzović sa Fizičkog fakulteta u Beogradu. - Ne treba širiti paniku, jer dovoljno je da je on bar deset metara udaljen od ljudi, pa da nije opasan. Ali, da šteti zdravlju, to je sigurno.