IZGLEDI za članstvo Srbije u EU su kao kad magarcu "mašete" šargarepom pred nosom. Zapad je to najpre činio da privuče Srbiju da isporuči "ratne" lidere "NATO tribunalu" u Hagu. A sad EU šargarepa treba da natera Srbiju da odustane od Kosova.

Ovako Dajana Džonston, publicista, profesor francuske književnosti, zakleti antiglobalista i kritičar američke i evropske politike, opisuje pozicije Srbije. Napisala je niz knjiga na "vruće" svetske teme. U delu "Suludi krstaši", koje je prevedeno i kod nas, razotkriva medijske obmane zapadne štampe oko razbijanja Jugoslavije. Dajana Džonston je iz miljea američke srednje klase, a kćerka je savetnika u Pentagonu.

* Srpski zvaničnici se žale na licemerje Brisela, dvostruke aršine, uslovljavanja, a i nastavljaju tim putem. Može li odustajanje od Kosova Srbima biti ulaznica za EU?

- Najuticajnije evropske države smatraju da je proces proširenja otišao predaleko, posebno na jugu. EU se pretvara da želi da im se Srbija pridruži, a postavlja nove uslove. I Vlada Srbije se pretvara da je na "putu ka članstvu u EU", iako niko ne zna kada bi to moglo da se desi, ako se ikada desi.

PRAVI MULTIKULTURALIZAM - VEKOVIMA je Kina bila najnaprednija zemlja i nikada nije krenula u osvajanje sveta. Pokušaji da se osvoji svet konstantno su dolazili iz Zapadne Evrope, a sada iz njenog "izdanka" - Amerike. "Žuta opasnost" je fantazija Zapada, da opravda sopstvenu agresivnost. Nadam se mogućoj "hegemoniji" tradicionalne istočne mudrosti da prepoznaje potrebu za kompromisom. Američki model "multikulturalizma" je pokušaj jedne zemlje da nametne "komercijalnu potrošnju". Napredak BRIKS sugeriše pravi multikulturalizam, na globalnom nivou.

* Gde Srbija greši?

- EU nastavlja da podržava zvaničnu doktrinu NATO koju je "potvrdio" i Haški tribunal. Ta doktrina krivicu za raspad Jugoslavije isključivo pripisuje navodnom "udruženom zločinačkom poduhvatu" srpskih lidera. Spremnost srpskih lidera, koji su tako lako predali Miloševića i ratne oficire Tribunalu, nije dovela do većeg poštovanja Srbije, već je interpretirana kao priznanje srpske krivice. Zapad i pokušava da učvrsti to verovanje, kako bi se održao NATO mit o kosovskom ratu kao "dobrom". Misija NATO je ratovanje u svetu za "ljudska prava". I šta god da su Srbi uradili pogrešno, teško je reći kako su mogli da urade ispravno. Besmisleno je da krivite jedni druge, kada treba da radite zajedno da biste pronašli izlaz iz zamke.

* Političari EU kažu da će Srbija i Kosovo biti na istom putu. Da je li politika - i Kosovo i EU - koje se drži nova srpska vlast održiva?

- Ne vidim kako je politika "i EU i Kosovo" ikada bila održiva.

* Hoće li EU postojati dok Srbija stigne do članstva?

- Evropa može tretirati Srbiju kao Tursku, da bude na beskonačnom čekanju. A unutar EU razočaranje raste jer se struktura Unije uglavnom koristi da se uništi evropski socijalni model. Umesto da donosi visok nivo prosperiteta članicama, finansijska politika Brisela izazvala je propast Grčke. Španija i Slovenija su u ozbiljnim nevoljama. Ironično, kao što su tenzije bogatog severa i siromašnog juga doprinele nacionalizmu koji je razbio Jugoslaviju, slična stvar se dešava u EU.

* Šta znače presude Haškog tribunala hrvatskim generalima Gotovini i Markaču i Haradinaju?

- Posle ovih presuda konačno je nemoguće ignorisati ono što je bilo očigledno - da su Haški tribunal osnovale NATO države da "piše istoriju" jugoslovenskih ratova, prema zvaničnoj doktrini Alijanse. Ovo je prilika koju Srbija treba inteligentno da iskoristi.

* U Srbiji je veliko nezadovoljstvo pošto je dve trćine osuđenih u Hagu srpske nacionalnosti...

- Zahtev da svi haški zatvorenici služe kazne u Srbiji bio bi prvi korak ka očuvanju njihovih života, što je opravdano, s obzirom na veliku smrtnost pritvorenika. Srpsko pravosuđe treba da krene u kampanju za oslobađanje Vojislava Šešelja, čije je dugo pritvaranje i suđenje nečuvena nepravda. Treba privući međunarodnu pažnju na političku pozadinu ovog slučaja, što može da posluži i da se podigne svest o političkoj prirodi haških procesa.

* Vaša knjiga "Suludi krstaši - Jugoslavija, NATO i obmane Zapada" dekonstruiše mitove Zapada oko naših ratova. Kako gledate na debatu u Srbiji oko ulaska u NATO?

- Ne može se poreći da je Srbija geografski u teškom položaju, okružena neprijateljskim susedima i članicama NATO. Razumljivo je što srpski lideri žele da primene izreku "Ako ih ne možeš pobediti, pridruži im se". Ali cena ulaska u NATO je transformacija oružanih snaga u još jednu udarnu pesnicu za američke ratove, potrošnja ogromnog novca da se kupi oružje SAD i da ne pominjem poniženje. Prevelika je to cena. Neko može misliti da je ulazak u NATO garancija da vas on neće napasti. Ali to nije sigurno - jer članstvo u NATO zaokružuje okupaciju Srbije.

* Zapadne vlade nose veliku odgovornost za ratove u bivšoj Jugoslaviji jer su podržavale secesiju republika i podržavale neka narode u borbi za samoopredeljenje...

- Umesto nezavisne države srednje veličine, koja je mogla imati neku ulogu u svetu, sada postoji nekoliko malih, slabih država, u potpunosti zavisnih od Zapada. Sve što mogu da urade jeste da stvaraju probleme jedni drugima.

KOCKANjE MILIJARDERA - OVA kriza je specifična: jaz između bogatih i siromašnih je ogroman i povećava se. Dominacija finansijskog kapitala uništava demokratiju u SAD, gde su predsednički izbori kockarska igra koju igraju milijarderi. Amerika koristi moć da potkopa bilo koju zemlju koja može da razvije alternativni sistem. Ali taj sistem slabi iznutra. Sami Amerikanci su sve nezadovoljniji, podeljeni i zbunjeni.

* Sugerisali ste da postoji izvesni kontinuitet politike Nemačke prema Srbiji i Balkanu i ciljeva Trećeg rajha?

- Kontinuitet seže do Prvog svetskog rata. Bila sam iznenađena kada sam u Evropskom parlamentu videla koliki je uticaj na dešavanja u Jugoslaviji imao pokojni Oto fon Habzburg, naslednik austrougarskog trona. Fon Habzburg je bio neumoran i efikasan sponzor hrvatskog nacionalizma. On je, u suštini, bio protivnik Trećeg rajha, sarađujući sa američkom obaveštajnom službom tokom Drugog svetskog rata. Ali insistirao je na osveti Srbiji, i iznad svega je promovisao obnovu habzburške imperije u okviru panevropske unije. Koncentrišući se na Nemačku, Srbi nisu uspeli da vide, a kamoli da se suprotstave, najopasnijem i najistrajnijem protivniku, kakav je nadvojvoda Fon Habzburg. Njegov uticaj je bio važan u oživljavanju ideje da Slovenija i Hrvatska prirodno pripadaju germanskoj sferi uticaja u Evropi. Treći rajh nije izmislio ovu ideju.

* Da li je dekompozicija Balkana završena?

- Mislim da bi bilo dobro da ponovo spojite nešto od onoga što je "slomljeno" - na primer, državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Ali zapadna dominacija to ne dozvoljava. Situacija u regionu ne izgleda stabilno, ali zapadne sile su zadovoljne i malo je verovatno da će dozvoliti nove promene.

* Da li je američka hegemonija u svetu dovedena u pitanje?

- Svoju vojnu nadmoć, SAD ne koristi mudro, kao što smo videli u Iraku i Avganistanu. Amerika decenijama nameće ideološku dominaciju, u velikoj meri zahvaljujući svetskom uticaju američke industrije zabave. Sada je razočaranje "američkim snom" veće u samoj Americi, nego u delovima Evrope. Militarizacijom, Amerika je oslabila sopstveno društvo, kao i sposobnost da razume ostatak sveta. Ova intelektualna slabost biće ključ za uspešnost otpora američkom projektu svetske dominacije.

* Kako u tome vidite ulogu Rusije i Kine?

- Jedna od tendencija američke strategije je da pokuša da privoli Rusiju da uđe u zapadni tabor, a protiv Kine, koju Vašington vidi kao najvećeg rivala. Za razliku od mnogih Rusa, predsednik Putin nikada nije imao iluzije o zapadnoj politici, zbog čega ga Zapad mrzi. Kina je vojno slabija od Rusije i ima veće društvene i ekološke probleme, ali bujnost njene teritorije i stanovništva pomaže da povrati istorijsku poziciju glavnog civilizacijskog centra trgovine. Pošto su napustile komunizam zarad kapitalističkog razvoja, ni Rusija ni Kina ne nude socijalni model koji može da bude magnet ostalim i oslabi dominaciju američke ideologije. Ali to se može promeniti.

* Gde je Srbija u budućem rasporedu geopolitičkih snaga?

- Mislim da bi Srbija trebalo da se opredeli za "prijateljsku neutralnost". Beograd ne treba da ignoriše činjenicu da može da dobija političku podršku od Rusije i Kine a ne iz EU. Trenutno, Rusija i Kina verovatno imaju više da ponude, u smislu fer investicija, od Zapada. Srbija bi trebalo da gaji dobre veze i odnose, ne toliko sa EU birokratijom, koja postoji da bi vršila pritisak, već sa pojedinim zemljama članicama, kao što su Španija, Slovačka, Irska, gde je manje arogancije nego u vodećim NATO silama.


INTERNET I KONTROLA MEDIJA

- VELIKI izazov za medije je internet. Ekonomske sile koje kontrolišu "mejnstrim" medije traže načine da kontrolišu internet, ali to se nije dogodilo. Internet je sredstvo za alternativne televizije, na primer "Rusiju danas" na engleskom, arapskom i španskom. Internet komunikacije podrivaju monopol dominantne američke ideologije.