TRENUTAK je da celokupno srpsko društvo prvi put ujedinjeno podigne glas protiv odluka Haškog tribunala. Očekujem da Vlada Srbije zauzme čvrst i jasan stav i da ozbiljno razmotri da li je moguća dalja saradnja sa sudom koji oslobađa zločince.

To je za ”Novosti” poručio ministar pravde Nikola Selaković, neposredno pošto je u Hagu objavljena oslobađajuća presuda za Ramuša Haradinaja i njegove pomoćnike u zločinu Idriza Baljaja i Lahija Brahimaja.

* Kao pravnik i prvi čovek srpskog pravosuđa, kako ocenjujete novu presudu Tribunala?

- To je sramna politička, a ne pravna presuda. Hag je pljunuo u lice srpskim žrtvama. Izostalo je sve što je trebalo presudu da potkrepi. Svedoci su ubijani kao glineni golubovi, gutao ih je mrak. A optuženi su napisali knjige u kojima priznaju kako su na najmonstruozniji način terorisali, maltretirali, silovali i na kraju ubijali Srbe. Sve su to znale i sudije Haškog tribunala, ali mnogi među njima umesto obraza imaju đon.

* Šta vredi da sada prekidamo saradnju kad je nepravda već načinjena i svi Srbi izručeni?

- Haški tribunal je sve ove godine imao jedan aršin prema srpskim žrtvama, a drugi prema žrtvama druge nacionalnosti. Zločinci koji nisu Srbi, oslobođeni su. U čemu više uopšte da sarađujemo? Izručili smo državno, vojno i policijsko rukovodstvo. Sve što je Hag tražio mi smo bezuslovno ispunjavali. Pokazali smo da imamo kapacitete da procesuiramo one koji su bili u Srbiji, a optuženi su za ratne zločine. Dali smo primer čitavom regionu. I ovako nam je vraćeno.

IMOVINU KRIMINALACA VRATITI SRBIJI * U Strazburu ste inicirali Konvenciju kojom bi se regulisalo pitanje imovine domaćih kriminalaca u inostranstvu...
- Izneli smo inicijativu za donošenje Konvencije Saveta Evrope kojom bi se regulisala pravna pomoć po pitanju oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela. Ako ste osudili vrhunskog kriminalca koji se obogatio na račun države, u kojoj je ostavio samo desetinu bogatstva, a 90 odsto je uložio u inostranstvu, interes je da se novac vrati u tu zemlju. Neke države sada po našim zamolnicama sprovode oduzimanje imovine, druge oduzimaju, ali nam za to naplaćuju troškove, treće oduzmu imovinu, ali zadrže pola za sebe, a četvrte uopšte ne postupaju po zamolnicama.

* Kako da osporavamo oslobađajuće presude za komandante OVK i hrvatske generale, ako prekinemo saradnju?

- Ako postoji ijedan pravni instrument koji možemo da iskoristimo da bismo zaštitili naše interese, upotrebićemo ga. Ali, posle ovakvih presuda, teško je od Tribunala očekivati bilo kakvu pravdu i pravo. Sada presude Haškog tribunala deluju osvešćujuće na onaj deo srpskog naroda koji je verovao da se tamo sudi po pravu i zakonu.

* Je li paradoks da EU udara packe srpskom pravosuđu, a u srcu Evrope se donose ovakve presude?

- Ne možemo ni da očekujemo da zemlje koje su učestvovale u formiranju Haškog tribunala kritikuju njegove presude.

* Šta ako prekid saradnje sa Hagom ugrozi i evrointegracije Srbije?

- Ne bih mešao pitanja evrointegracija i Haškog tribunala. EU nije osnovala Tribunal. Srbija ne sme više da bude nema. I predstavnici uglednih i moćnih država na svakom sastanku sa našim zvaničnicima pomenu nekog svog državljanina koji je doživeo povredu prava od organa ili institucija Srbije. Srbija mora na isti način, na svakom sastanku, da pomene ovu ogromnu nepravdu.

* Pa, očekujete li pozitivnu ocenu Evropske komisije 10. decembra?

- Kao što sam pre tri meseca izjavio da ne očekujem pozitivnu ocenu o napretku EU integracija, tako sada mogu da kažem da ovo ministarstvo i vlada reformu pravosuđa vode u dobrom smeru. Ta ocena je rezultat svih razgovora koje sam prethodnih dana imao ne samo u Briselu, već i u Strazburu. Od evropskih komesara dobili smo ohrabrujuće i pozitivne komentare za to što smo uradili.

* U samom smo vrhu po broju žalbi Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. Kako ovo može da se popravi?

- Po stanovniku smo prvi po broju predstavki. Nije ni čudo kad Srbija poslednjih godina nije ulagala gotovo ništa u kapacitete za zastupanje pred sudom. Sledeće godine poslaćemo mlade ljude tamo da uče kako se radi. Ojačaćemo Ustavni sud koji postupa po ustavnim žalbama. Odredićemo koagenta, koji će pomagati našem agentu pred sudom. Osnovaćemo i savet za ljudska prava.

* Koliko novca je u toku ove godine isplaćeno po presudama iz Strazbura?

- Za nematerijalnu štetu isplaćeno je oko milion evra, od čega oko 900.000 radnicima koji su tužili bivša društvena preduzeća zbog neuplaćivanja doprinosa. Po presudama koje su doneli naši sudovi, a koje nisu realizovane, zbog čega su i upućene predstavke, isplaćeno je još 58 miliona dinara. Ove cifre i celokupna situacija naših građana pred evropskim sudom jasno govore u prilog činjenici da su upravo građani direktno trpeli posledice lošeg i neefikasnog pravosuđa.

KLEVETA ISPADA SA SPISKA KRIVIČNIH DELA * Kada će kleveta prestati da bude krivično delo?
- U prvoj polovini decembra Ministarstvo pravde i državne uprave uputiće tekst izmena zakona Vladi, koja će ga, nadamo se, usvojiti i proslediti Skupštini. Dekriminalizacija klevete je opšta tendencija u Evropi. Njeno ukidanje je jak podstrek istraživačkom novinarstvu, ali i obaveza za novinare, da ne dođemo u poziciju onih zemalja koje su ovo krivično delo morale da vrate.

* Dokle se stiglo sa Nacrtom strategije borbe protiv korupcije, na čijem usvajanju EU posebno insistira?

- O ovoj strategiji pričali smo i u Briselu i u Strazburu. Pred radnu grupu za izradu strategije u narednih nekoliko dana biće iznet prvi tekst. Ona je rađena po ugledu na strategiju Novog Južnog Velsa. Promoviše aktivan stav države, Agencije kao nezavisnog tela, i savezništvo sa građanima. Ako građanin ne želi da prijavi korupciju, to je zato što nije siguran da će ga onaj kome je prijavi zaštititi. Dogodine dobijamo zakon o zaštiti uzbunjivača, a narednih dana etički kodeks i plan integriteta Ministarstva pravde i državne uprave.

* Koliko je pravosuđe depolitizovano da dočeka sve afere i hapšenja ljudi, među kojima ima i bivših ministara?

- U kojoj meri je sposobno, nepristrasno i nezavisno, videćemo po tome kako postupci budu tekli, i koliko će se u pravosuđu osetiti ono što je do sada nedostajalo - hrabrost! Borba protiv korupcije je borba za sprovođenje zakona. Ili će se oni poštovati ili ćemo imati kriminalizovanu i korumpiranu državu. Takvoj državi na put može da stane samo hrabro pravosuđe i Vlada voljna da se obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom. U sudskim postupcima ne sme da bude političkog revanšizma.