Plate i penzije pod zaštitom

PARA za plate i penzije ima. Najugroženiji penzioneri prvu ratu od najavljenih dodatnih 15.000 dinara dobiće između 17. i 19. septembra - obećao je u sredu ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić predstavljaju plan antikriznih mera. Ni onima sa nešto „težim“ čekom primanja neće biti zamrznuta, ali neće ni rasti tempom kojim je to predviđeno zakonom. Koliko bi oktobarsko povećanje primanja moglo da iznosi, znaće se nakon razgovora sa sindikatima.

Vladi će obezbeđivanje sredstava za plate u javnom sektoru, penzije i socijalna davanja narednih meseci biti prioritet. I to, uprkos činjenici da Srbija, definitivno, jeste, kako je u sredu priznao i ministar, u recesiji. Od početka godine domaći proizvod nam je u stalnom padu, a jesenji rezultati mogu da budu samo gori, jer je suša desetkovala prinose.

- Ova godina je već izgubljena - priznaje ministar Dinkić. - Do 1. oktobra nam je bitno da obezbedimo redovnu isplatu penzija, plata, socijalnih davanja i otplatu javnog duga. Tada će početi primena novih mera, koje bi trebalo da srede stanje u državnoj kasi i podignu privredu. Ne želim da budem ministar koji je Srbiju odveo u bankrot.

REGRES AGRARU

OD nove vlade, makar u delu u kom se pita Ministarstvo finansija i privrede, poljoprivrednici mogu da očekuju regresirane cene goriva, đubriva i semena za narednu setvu. Izmenama zakona, koji će verovatno stupiti na snagu prvog dana oktobra, oni mogu da računaju na naknadu od osam odsto poreza na dodatu vrednost, umesto dosadašnjih pet odsto. Po novim pravilima ovaj novac neće ići preko trgovaca, nego direktno na račune samih poljoprivrednika.

MALIMA NAJVIŠE

NAJVIŠE koristi od najavljenih reformi, prema proceni ministra Dinkića, trebalo bi da imaju zanatlije i preduzetnici. Oni će se oprostiti od najviše opterećenja, pa je ideja da onaj ko plaća paušalno porez ubuduće, uz njega plaća još samo jednu uplatnicu - porez na imovinu.

Ministarstvo finansija će biti jedino nadležno za propisivanje broja taksa i njihovih maksimalnih iznosa, pa će privrednik unapred znati šta od obaveza da očekuje. Jednim zakonom će se ukinuti dažbine iz čak 70 zakona koji sada važe. Od trenutno oko 400 parafiskalnih nameta, koji godišnje opterećuju privredu sa čak 1,5 milijardi evra, dobar deo će biti izbrisan, a neki promenjeni. Male firme će PDV plaćati po naplati potraživanja, a ne kao do sada po fakturi. Promenom Zakona o autorskim pravima mali će biti oslobođeni „muzičkog“ dinara. Smanjiće se i naknade koje plaćaju zato što nisu zaposlili invalida. Zakonom o fiskalnim kasama inspektori više neće kao kaznu kačiti „katanac“ na radnju. Ko god ne evidentira promet kroz nju, ipak, debelo će platiti kroz novčanu kaznu.

LIMIT ZA ZARADE

JAVNI sektor se u godinama krize neće smanjivati davanjem otkazima. Ukoliko neko reši da ode, ne može da računa na otpremninu. Funkcioneri u javnom sektoru, predsednici opština, direktori preduzeća, agencija, fondova basnoslovnim iznosima mogu da se nadaju još koji mesec. Već od oktobarske zared maksimalni iznos osnovice trebalo bi da bude oko 140.000 dinara.

Izuzetak su nezavisna regulatorna tela i Narodna banka Srbije. Direktori javnih preduzeća će se birati na konkursu, a na dan usvajanja zakona svi sadašnji će ostati bez posla. Kada je o novoizabranim menadžerima reč, međutim, ukoliko premaše očekivanja vlade, imaće pravo na prebačaj.

VEĆI POREZ

SVA je prilika da bi standardna stopa poreza na dodatu vrednost trebalo da poraste, ali najviše na 20 odsto. Niža stopa, kojom se oporezuju osnovne životne namirnice, ostaće osam odsto. Što se tiče bebi-opreme, PDV na nju neće biti ukinut. Ideja je da se ugroženim roditeljima novčano direktno pomogne.

Koliko će PDV na kraju porasti, zavisi, pre svega, od ušteda koja nova vlada postigne smanjujući troškove.

Naviše će ići i akcize. Pre svega, one na cigarete, alkoholna pića i naftne derivate... Za koliko još uvek je nepoznato, ali je jasno da će svi propisi koji predviđaju izmene iznosa nameta građanima i privredi biti doneti već u oktobru. Izuzetak je Zakon o porezu na dobit firmi, koji će sačekati do januara 2013. godine.

REKORDAN MINUS

BUDžET republike, pokrajina i lokalnih samouprava u rekordnom je „minusu“ od ukupno 234 milijarde dinara. I uz sve mere koje planira Ministarstvo finansija godinu ćemo u najboljem slučaju ispratiti sa najviše 20 milijardi dinara manjim manjkom.

A da bi država u međuvremenu funkcionisala, vrlo brzo ćemo pozajmiti oko 2,2 milijarde evra.

- Izvesna su dva međunarodna aranžmana vredna dve milijarde evra - rekao je ministar Mlađan Dinkić, ali je odbio da iznese detalje tih ponuda. - Čak trećina naših dugova je sa kamatom većom od pet odsto, a to je preskupo za Srbiju. Ubuduće će ta kamata biti maksimum, uz koju ćemo uzimati kredite.

Plan je da sledeću godinu završimo sa deficitom od 130 milijardi dinara i da to u tom trenutku bude manje od četiri odsto našeg domaćeg proizvoda.

Znači da tokom 2013. treba da uštedimo čak 100 milijardi dinara. Što se tiče merenja „minusa“ kroz domaći proizvod, trenutno smo stigli do sedam odsto, a dok smo se dogovarali sa Međunarodnim monetarnim fondom očekivali smo da će se on zaustaviti na 4,25 odsto.

RUPE BEZ DNA

NA ime spasavanja banaka država je u ovoj godini utrošila gotovo 21 milijardu dinara. Za stvaranje Nove Agrobanke dato je 9,8 milijardi dinara, dve milijarde za Privrednu banku Beograd, dok je u Razvojnu banku Vojvodine „upumpano“ ukupno devet milijardi, pet iz republičkog, a četiri iz pokrajinskog budžeta. Da li će ovi troškovi biti još veći, tek će se videti, pošto u Ministarstvu finansija ističu da konačni rezultati ove sanacije banaka još nisu poznati.