SMENA na čelu Narodne banke, kako "Novosti" saznaju, i dalje nije isključena. Poziciju guvernera Dejanu Šoškiću ozbiljno su uzdrmale, pre svega - "Agrobanka", Razvojna banka Vojvodine, kao i Privredna banka Beograd. Guverneru se na teret stavlja i to što, navodno, nije dovoljno sarađivao sa Vladom, a što je, poprilično, uticalo na povećanje minusa u državnoj kasi.

- Narodna banka Srbije koja je supervizor u radu komercijalnih banaka dopustila je da "Agrobanka" završi u stečaju. Razvojna banka Vojvodine u "dubiozi" je sa više od 150 miliona evra, ali je država, ipak, dokapitalizovala sa 50 miliona evra. Slično je i sa Privrednom bankom Beograd - tvrdi izvor "Novosti" iz koalicije koja planira formiranje nove vlade.

RIZIČNI ZAJMOVI SAVET je naložio rukovodstvu Narodne banke Srbije da pripremi detaljnu analizu nenaplativih i teško naplativih kredita u bankarskom sektoru Srbije. U isto vreme, iz NBS će prema izvršnih i upravnim odborima biti upućeno upozorenje upravnim i izvršnim odborima banaka na njihovu odgovornost pri odobravanju i naplati kredita.

- Iako je to nadležnost viceguvernera Mire Erić Jović, jasno je da to ne oslobađa odgovornosti ni Šoškića. I dok su se bankari koji su na čelu ostalih srpskih banaka često žalili na izrazito oštre kontrole revizora NBS, očigledno je da u slučaju ovih triju banaka taj princip nije važio.

U četvrtak je, inače, održana sednica Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Guverner im je, kako saznajemo, izložio svoj plan dodatne, intenzivnije kontrole u svim bankama u kojima je prisutan visok nivo kreditnih rizika i kod kojih je struktura vlasništva takva da se mogu očekivati problemi u kontroli rada upravnih i izvršnih odbora od strane vlasnika.

- Savet smatra da i svi ostali učesnici u kontroli i održavanju stabilnosti finansijskog sistema, a naročito revizorske kuće, moraju odgovornije obavljati svoje poslove - komentarišu zaključke sa navedene sednice u NBS.

- Konstatovano je da je bankarski sektor stabilan, mada rizici rastu kao posledica pogoršanja stanja u privredi i javnim finansijama Srbije, kao i problema u bankarskim sistemima u zemljama u okruženju. Tendencija rasta problematičnih kredita ukazuje na to da je neophodno pažljivo pratiti stanje u bankarskom sektoru.