LUBENICE koje se uvoze, najviše iz Albanije i Makedonije, obaraju cenu domaćeg bostana, jer stižu na srpske trpeze značajno ranije, pa će ovog leta, uz danak zimskog mraza, mnoge bostandžije u Srbiji biti u minusu.

Dejan Mitrašinović iz Osipaonice, koji ima 3,5 hektara pod bostanom, tvrdi da albanske lubenice „ubiše“ domaće, a da će, ako cena bude kao prošle godine, sigurno biti u debelom minusu.

- Od naredne nedelje uvozni bostan će se na veliko prodavati po 28 dinara, a dok stigne naš za mesec dana, cena će biti 10 dinara, a možda i manje, kaže ovaj uzgajivač u selu gde oko 250 porodica živi od proizvodnje ovog povrća.

Osipaoničani nemaju organizovan otkup, pa trguju sa švercerima. Ni država nije milostiva, kažu, jer je omogućila uvoz, tako da velike markete okupira bostan iz Grčke, Albanije, Makedonije, dok domaći truli ili se prodaje za bagatelu.

NE ZNAJU ŠTA ĆE SA RODOM U Osipaonici bostan uzgajaju 100 godina a plantaže nisu uvećavane deceniju. Prošlogodišnji rod od 15.000 tona na 300 hektara jedva je prodat. Oko 50 hektara proletos je izmrzlo, što znači da ni ovogodišnji neće biti sjajan, kao ni cena koju obara uvoz.

Student Dalibor Jovanović (23) iz Osipaonioce koji je, nakon jedne tribine na fakultetu i pitanja o profitabilnosti uzgoja lubenice postavljenog Miodragu Kostiću, vlasniku „MK grupe“, postao ortak sa ovim uspešnim biznismenom, takođe se žali na plasman.

- Pre dve godine postigli smo dogovor sa megamarketima o otkupu, ali oni su odustali jer dobijaju lubenice iz uvoza po ceni od 10 dinara za kilogram. To je malo, veća dobit ne može da se ostvari, iako smo imali najkvalitetnije seme - kaže Dalibor čija familija već četiri generacije uzgaja bostan na 6,5 hektara.

Kostić i Dalibor nakon prošle berbe tako su zajedno dobili odgovor i isplativosti ovog biznisa. Sa dva hektara, u koje je Miodrag Kostić uložio 6.500 evra za jednogodišnji zakup i proizvodnju, a Dalibor svoj rad, ubrano je 70 tona bostana. Manje, nego što su se nadali. S obzirom na nisku cenu, nisu zaradili puno. Ipak, kaže Dalibor, profit su bratski podelili. Ortakluka, međutim, ove godine neće biti, jer će Dalibor, nakon završenog Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju sa najvišom prosečnom ocenom, u septembru ipak otići na master studije iz finansija i bankarstva u Švajcarsku. Gajenje bostana prepustiće ocu i dedi.