PREVIŠE boravka u zatvorenom prostoru može da dovede do isušivanja nosne sluznice i usled toga do pojave krvarenja iz nosa. Osim ovog, najčešćeg razloga, dr Ljubinko Ljubojević, specijalista ORL iz "Euromedika", kaže da krvarenje iz nosa ili epistaksa može da nastane i zbog povrede nosa ili infekcije, kao i zbog arteroskleroze, tumora, poremećaja u zgrušavanju krvi, povišenog krvnog pritiska. Prema rečima našeg sagovornika, oticanje krvi kroz nos može da bude blago, ali i životno ugrožavajuće.

- Većina epistaksi potiče iz prednjeg dela nosa iz spleta krvnih sudova koji se nalaze u tom delu - objašnjava dr Ljubojević. - Krvarenje iz zadnjeg dela nosa je ređe i do njega dolazi kod pacijenata sa lošijim krvnim sudovima ili sa poremećajem krvrenja ili kod onih koji su operisali nosnu pregradu.

U trenutku kada pacijent krvari kroz nos, pregled je otežan, jer ne može pomoću instrumenta (spekuluma) da se utvrdi iz kojih delova nastaje krvarenje.

- Tada pokušavamo sa utvrđivanjem činjenica od čega pacijent sve boluje da bismo saznali šta je uzrok krvarenja, koliko dugo traje i da li se lako zaustavlja - kaže naš sagovornik.

Doktor Ljubojević kaže i da lečenje krvarenja iz nosa zavisi od mesta i veličine krvnog suda koji krvari. Isticanje krvi obično se može zaustaviti pritiskom na obe nosnice u trajanju od 10 minuta, dok je pacijent u sedećem položaju. Hladne obloge koje se stavljaju na vrat su preporučljive, naročito ako je povišena spoljna temperatura.

- Kada krvarenje ne prestaje na pritisak nosnica u nos se stavlja vata natopljena odgovarajućim lekovima - kaže naš sagovornik. - Mesto krvarenja se potom može sagoreti elektrokauterom ili štapićem srebronitrata, što se obično radi u slučaju krvarenja iz zadnjeg dela nosa, jer se ono teže zaustavlja. S obzirom da je kauterizacija elektrokauterom bolna, ova intervencija se radi u analgosedaciji.