SAMO u Sjedinjenim Američkim Državama tri miliona dece je na terapiji ADHD sindroma (deficita pažnje i poremećaja hiperaktivnosti). U Kanadi, ih je pola miliona. U Evropi, pretpostavlja se da oko tri odsto školske populacije ima dijagnozu ADHD, od čega barem 60 odsto redovno uzima lekove.

U Americi se za četiri godine broj propisanih recepata za lekove u tretmanu ADHD, povećao sa 28 miliona na čak 39. Prema dosadašnjem iskustvu, trendovi u tretmanu mentalnih poremećaja prelivaju se iz Amerike u Evropu, tako da će vremenom ovaj procenat sigurno da raste.

Ipak, naučnici su otkrili da "nema razlike između dece koja su tretirana lekovima i mališana koji imaju sindrom, a nikada nisu lečeni". Ovaj zaključak na osnovu obimne studije objavili su nedavno u "Vašington postu".

Da li, možda, neki alternativni lek, poput homeopatskog, može da da bolje ili barem iste rezultate, a da se pritom izbegne niz sporednih efekata leka koji se uobičajeno koristi u lečenju hiperaktivnosti? Ovo su pitanja na koja su istraživači poslednjih godina tražili odgovor.

MESEČNI TROŠKOVI LEČENjA * klasični lekovi oko 500 dolara
* biljni oko 20 dolara

Hiperaktivost i srodni poremećaji su najčešći psihološki poremećaji kod dece u Americi, a uobičajeno se za njihovo lečenje koristi lek "ritalin", ili kako ga drugačije zovu - vitamin R. "Ritalin" je najpoznatije ime među lekovima kojima se tretira ADHD. "Ritalin" je, zapravo, metilfenidat, snažan psihostimulans koji spada u grupu amfetamina.

Pedesetih godina u Americi se koristio za tretman blage depresije, narkolepsije i letargije kao posledice apstinencijalnog sindroma narkomana. Tek šezdesetih godina prošlog veka metilfenidat je preimenovan u "ritalin", koji je postao lek izbora za poboljšanje pamćenja starijeg dela populacije i tretman poremećaja ponašanja kod dece. Budući da utiče na poboljšanje različitih simptoma, mnogi lekari ga smatraju idealnim lekom, širokog spektra delovanja i primarnim izborom za tretiranje većine simptoma široke dijagnostičke kategorije poznate pod imenom ADHD.

Paradoksalno, primena "droge" koja izaziva simptome slične onima koje dete ima je osnovni princip homeopatije ("slično se leči sličnim"). Jedino što se u homeopatiji koristi znatno manja količina supstance nego što se nalazi u tradicionalnom leku.

Iako "ritalin" ublažava simptome poremećaja u kratkom roku, naučnici su utvrdili da ovaj lek ne daje dugoročna poboljšanja. Štaviše, ne postoji nijedna studija koja može da razuveri roditelje da ovaj lek ne izaziva štetne posledice po zdravlje deteta.

NEKE OD PREPORUČENIH ALETERNATIVNIH TERAPIJA * multivitamini
* vitamini B kompleksa
* omega-3 masne kiseline
* biljni suplementi za poboljšanje pažnje i koncentracije

Najčešći sporedni efekti lečenja ADHD su umor, anksioznost, tremor, glavobolja, alergijska reakcija, aritmija, povišen krvni pritisak, smanjen apetit... To su razlozi zbog kojih bi, kažu istraživači, lekari trebalo da uzmu u obzir i alternativne metode lečenja ovog poremećaja, a neke dosadašnje studije, objavljene u nekoliko stručnih i eminentnih medicinskih časopisa, pokazale su da je homeopatija jedan od alternativnih metoda lečenja koja je bezbednija. Rađeno je mnoštvo sličnih istraživanja, i nisu doduše sva pokazale da je homeopatski tretman bolji i efikasniji od konvencionalnog, pa bi dodatna istraživanja bila neophodna.

Mnogobrojne studije su, sa druge strane pokazale i da konvencionalno lečenje ima veoma dobre kratkoročne rezultate. Pitanje koje se postavlja je: Kako se homeopatski tretman poredi sa klasičnim?

NAJČEŠĆI SPOREDNI EFEKTI LEKOVA ZA ADHD* glavobolje
* depresija
* promene raspoloženja
* nesanica
* gubitak apetita
* vrtoglavica
* gubitak težine
* nervozna creva

Švajcarska studija je uključila 115 dece (92 dečaka i 23 devojčice), prosečnog uzrasta osam godina, i sa dijagnozom ADD/ADHD. Deca su prvo bila na homeopatskom tretmanu, a ona kod koje ovakvo lečenje nije imalo efekta, "prebačeni" su na lečenje "ritalinom", i praćena su tri meseca. Utvrđeno je da je 75 odsto dece dobro reagovalo na homeopatske lekove.

Efekti su se računali prema CGI indeksu, koji je u dijagnostici zvanično merilo nivoa hiperaktivnosti i poremećaja pažnje. Pacijenti koji su dobro odreagovali na homeopatsku terapiju imali su poboljšanje CGI za 55 odsto, dok su deca na "retalinu" imala poboljšanje indeksa za 48 odsto. Troje dece nije uopšte reagovalo ni na jedan vid terapije. Naučnici su utvrdili da je homeopatija podjednako dobra u lečenju kao i "ritalin", ali da nema sporednih efekata koje "ritalin" izaziva.

Protivnici homeopatije, međutim, tvrde da je homeopatija placebo, jer ova studija nije bila kontrolisana placebom, pa se ne zna da li je poboljšanje došlo isključivo od homeopatskih preparata. U svakom slučaju, studija je pokazala da je 75 odsto dece sa ovim sindromom imalo bolje rezultate posle homeopatskog tretmana.