Obolenje prostate i drugih organa urogenitalne regije nije tipično samo za vremešne muškarce, kako se najčešće misli. Smetnje mogu da se jave i kod mlađih pripadnika jačeg pola, ali oni problemima često ne pridaju dovoljno pažnje, misleći da su prolaznog karaktera. Mnogi imaju predrasude i nerado odlučuju da posete lekara, očekujući da sve prođe spontano. Čak ne žele da se povere ni partnerki i porodici.

- Nemar, stid, ali i nedovoljno poznavanje urogenitalne regije, utiče na to da mladi muškarci često ne govore o problemima. Nesvesno ignorišu činjenicu da je zdravlje ove regije izuzetno važno za normalan život i funkcionisanje - kaže specijalista urologije dr sci med Milutin Kozomara, sa Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije.

Koje smetnje su najčešće?

- Problemi mogu da počnu rano, već od dvadesete godine. Najčešće imaju problem sa infekcijom mokraćne cevi, odnosno uretritisom. Ako se blagovremeno ne leči, infekcija iz uretre može da pređe na bešiku, prostatu, epididim (pasemnik- žlezda iza testisa u kojoj se skupljaju i sazrevaju spermatozoidi) i testise. Infekciju prati češće mokrenje, koje može biti i bolno, sa beličastim ili sukrvičavim iscedkom. Uzrok je obično klamidia mikoplazma, trihomonas, virus zoster, a ređe gonoreja i tuberkuloza. Bris iz uretre i analiza krvi lako otkriva šta je u pitanju i zatim se leči. U suprotnom, ako se infekcija proširi, lečenje postaje komplikovanije.

Šta se događa ako tegobe uzmu maha?

- Kada zapalenje pređe na bešiku, simptomi su slični kao kod uretritisa. Međutim, ako se proširi na prostatu javlja se povišena temperatura, bolovi u malom stomaku, krstima, preponama. Ukoliko zahvati i žlezdu epididim, dolazi do otoka u mošnicama. U takvim okolnostima mošnica je često crvena, a epididim bolan i otečen. Bol se često širi i na prepone, a može da skoči i temperatura. Sa žlezde (epididima) zapalenje se prenosi na testise, infekcija zahvata oba. U tom slučaju se primenjuje intenzivna antibiotska terapija.

Kako dolazi do upala urogenitalnih organa?

- Bilo da su akutne ili hronične, najčešće su uzrokovane nezaštićenim seksualnim kontaktima i promiskuitetnim ponašanjem. Stoga bi na ove infekcije trebalo obratiti pažnju, jer kada se ponavljaju, a ne leče, mogu dovesti do steriliteta. Da bi se izbegle ozbiljne posledice, urologu bi se trebalo javiti što pre. Lečenje traje sedam dana, može i mnogo duže u zavisnosti od toga koliko je infekcija jaka i gde je sve lokalizovana.

Kakve su posledice nelečene infekcije?

- Upala uretre može da izazove suženje mokraćnog kanala, zbog čega se otežano mokri. Suženje može da se javi celom dužinom ili samo na početku, ali uvek otežava ovu fiziološku potrebu. Često se javlja upala glansa i prepucija, posledica toga je fimoza i nemogućnost vraćanja kožice penisa preko glavića. Fimoze mogu biti i urođene, a kako god da je nastala, mora da se operativno ukloni jer muškarac zbog bola ima otežan seksualni odnos. Takođe, na glansu i kožici penisa kod mlađih muškaraca mogu da se pojave kondilomi, pojedinačni ili grupni bradavičasti izraštaji virusnog porekla, koji se prenose isključivo seksualnim odnosom. Uspešno se leče spaljivanjem, strujom, laserom i radiotalasima, a mogu i konzervativno mastima. Tokom lečenja terapiji bi trebalo da se podvrgne i partnerka, jer je ona najverovatnije prenosilac i takođe ima kondilome u vagini. Naravno, partnerka bi trebalo da se leči i kada se muškarcu dijagnostikuje infekcija uretre, odnosno uretritis.

Šta se dešava kada infekcije postanu hronične?

- Tu treba biti veoma oprezan, jer se mnogo pacijenata nepotrebno leči antibioticima. Često simptomi ukazuju na hroničnu upalu prostate i lekari uspostave takvu dijagnozu. Ali, smetnje u maloj karlici, kao što su bol, nelagodnost, sevanje u mošnicama, češće mokrenje, mogu da ukažu i na druga obolenja. Kada je reč o hroničnom prostatitisu, on može biti bakterijskog i abakterijskog porekla. Ponekad pacijenti opsedaju ordinacije jer imaju psihogene probleme, pa se žale na tegobe u maloj karlici. Rektalnim pregledom, analizom urina i prostatičnog sekreta, kao i ultrazvukom, jednostavno se ustanovi da li je obolela prostata.

Sa kojim problemima se još sreću mlađi muškarci?

- Mlađi muškarci mogu da napipaju uvećanje u mošnicama, to može da bude epididimitis. Takođe, na ovaj način mogu da se registruju i tumori, a da testis bude normalne veličine. Kod tumora se napipava tvrdi deo koji nije bolan, ni osetljiv. Kod 5 do 8 procenata pacijenata sa tumorom testisa, javlja se ginekomastija, odnosno uvećanje dojki. Dijagnoza se postavlja palpacijom i analizom krvi na tumor markere. Kod testisa može da se javi i torzija, odnosno uvrnuće. Najčešća je kod dece, a u nekim situacijama i kod odraslih. Praćena je bolom iz čista mira, u snu, pri sedenju, stajanju. To je zato što se testis diže prema preponama i ovo stanje zahteva hitnu intervenciju kod urologa. Ako je uvrnuće veće, operacija traje šest do osam sati od uspostavljanja dijagnoze. Pri tom se obavezno fiksira drugi testis. Ponekad testis može i rukom da se vrati, ali ukoliko se uvrnuće ponavlja, operacija je neminovna.

PROŠIRENA VENA U TESTISU

Često se kod mladih muškaraca javlja proširenje vena u testisima, najčešće sa leve strane. Minimalno proširenje je beznačajno, ali veća poznata kao varikocela, mogu da dovedu do pogoršanja spermograma i smanje broj spermatozoida i njihovu pokretljivost. Ako spermogram nije dobar, a par ima probleme sa začećem, preporučuje se operacija varikocele. Ovo stanje bi trebalo shvatiti ozbiljno, jer je to i najčešći uzrok steriliteta. Pipanjem može da se otkrije, a tipična je za profesije gde se duže stoji i rade teški fizički poslovi - objašnjava dr Kozomara.