Zdrave životne navike, izbegavanje alkohola, cigareta, nezdrave hrane, boravka u zatvorenim i zagušljivim prostorima, kao i redovno upražnjavanje fizičkih aktivnosti nisu dovoljni za očuvanje vitalnosti, tvrde stručnjaci. Da bi čovek bio telom i duhom apsolutno čio neophodan je i raniji počinak. Zašto je to važno?

* Poboljšanje moždanih aktivnosti je ključna prednost ranog odlaska na spavanje. Ljudski mozak je kao stari kompjuter, objašnjavaju naučnici, pa ako se povremeno ne odmara, može da se "pregreje". Hronični nedostatak sna smanjuje sposobnost analize informacija, negativno utiče na pamćenje i u značajnoj meri smanjuje brzinu reagovanja. Iz tog razloga, neispavani ne bi trebalo da sedaju za volan, jer su njihove reakcije znatno usporenije.

* Jačanje imuniteta je drugi važan razlog za raniji odlazak u krevet. Tokom noći organizam popunjava istrošene zalihe, eliminiše negativne posledice budnog stanja i "puni baterije". Imune ćelije su noću najaktivnije, a blagovremenim odlaskom na spavanje, trostruko se smanjuje šansa za pojavu gripa, nazeba ili neke druge respiratorne infekcije.

* Vitka linija takođe je dobar razlog za raniji odlazak na spavanje. Američki naučnici tvrde da se žene koje manje spavaju brže goje. Zapravo, nedovoljno sna remeti metaboličke procese u organizmu, koji i jesu uzrok taloženja suvišnih kilograma.

* Smanjivanje rizika od kardiovaskularnih oboljenja, dijabetesa, kao i drugih teških oboljenja, u dobroj meri se postiže dovoljnim i kvalitetnim spavanjem. Iako se na spisku uzroka ovih bolesti ne nalazi i nedostatak sna, trebalo bi da ga uvrste, tvrde stručnjaci koji se bave proučavanjem uticaja sna na zdravlje. Sprovedena istraživanja to i potvrđuju, naglašavajući da osobe koje spavaju manje od osam sati dnevno imaju za 20 odsto veći rizik od ovih bolesti. Ako spavaju manje od pet sati, rizik je dvostruko veći!