BROJ obolelih od dijabetesa u Srbiji je u porastu. Prema istraživanju zdravlja stanovnika koje je rađeno prošle godine, ovu bolest ima 670.000 ljudi, odnosno osam odsto populacije, što je za dva odsto više nego 2006. Iako se uklapamo u evropski prosek, stručnjaci upozoravaju da lečenje ove bolesti treba shvatiti ozbiljno kako bi se smanjio rizik od nastanka komplikacija. Za prevenciju mnogih dovoljna je samo kontrola nivoa šećera u krvi, upozorili su stručnjaci povodom 14. novembra, Svetskog dana borbe protiv dijabetesa.

- Ciljana vrednost glikoziliranog hemoglobina (HbA1c), kojim se određuje srednja vrednost šećera u krvi, trebalo bi kod pacijenata sa dijabetesom da bude sedam odsto - objašnjava za "Novosti" akademik profesor dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta i načelnik Odeljenja za metaboličke poremećaje, intenzivan tretman i ćelijsku terapiju dijabetesa Kliničkog centra Srbije. - Može da se toleriše odstupanje do osam odsto, ali preko toga ne. Analiza treba da se radi na tri meseca. Dobra regulacija dijabetesa postiže se i testovima kućnim aparatima. Pre jela vrednosti moraju da budu manje od 6,5, a dva sata posle jela manje od 10. Kod osoba koje nemaju dijabetes, vrednost pre jela treba da bude manje od šest, oko 5,5, a posle jela granica je 7,8.

Da bi se ovi rezultati održavali u željenim granicama, dijabetičari moraju da izbace iz ishrane šećere, masti i alkohol. Međutim, ukoliko nekada prekrše pravilo, to neće odmah da naruši zdravlje. Ipak, odstupanja u ishrani ne bi trebalo da se prave često, jer se kod šećerne bolesti ispoljava kumulativni efekat, sabiraju se svi loši rezultati, koji kasnije mogu da povećaju rizik od nastanka komplikacija.

BROJNE KOMPLIKACIJE Šećerna bolest je neslavni rekorder po broju komplikacija. Oboleli od dijabetesa imaju skoro dva puta veći rizik od prerane smrti od osoba koje nemaju ovu bolest. Dijabetes i predijabetes prisutni su kod dve trećine pacijenata sa infarktom miokarda, a značajno povećavaju rizik za anginu pektoris, šlog, periferna vaskularna oboljenja, srčanu slabost, što su i najčešći uzroci umiranja osoba sa dijabetesom. Bolesti bubrega koje nastaju kao posledica šećerne bolesti su među glavnim uzrocima terminalne bubrežne slabosti koja zahteva dijalizu ili transplantaciju bubrega. Dijabetes je najčešći uzrok slepila odraslih, a oštećenja živaca mogu da dovedu do utrnulosti, rana na stopalima, infekcija, pa čak i amputacija.

- Niko ne može da kaže koliko dugo vrednosti šećera mogu da budu preko granice da bi se povećao rizik od komplikacija - naglašava dr Lalić. - Ali, imajući u vidu da svako odstupanje šećera u krvi naviše ili naniže predstavlja rizik za kasnije zdravlje, nema povećanog ili preniskog nivoa koji možemo da tolerišemo. Samo je pitanje kada će se ispoljiti loše posledice, a najčešće je to tek nakon nekoliko godina. Zbog toga se i teži tome da šećer bude što bolje regulisan, što bliži normalnom, a intenziviranje i individualizacija terapije su dva osnovna principa lečenja šećerne bolesti.

Brzina kojom će dijabetes da napreduje i da povećava rizik od komplikacija je individualna. U velikoj meri zavisi od regulacije bolesti koja se izražava nivoom šećera, ali su i drugi faktori značajni. Recimo, svaki pacijent sa dijabetesom, pored šećera, mora da ima dobro regulisan nivo masti i arterijski pritisak.

- Glavni problem lečenja šećerne bolesti je što imate ciljeve i pravila, ali često ishod kod pacijenata nije onakav kao što očekujemo - kaže dr Nebojša Lalić.

- Ipak, pokazalo se da, što je pristup intenzivniji i veći trud pacijenta, lekarskog tima i okoline, mogu da se postignu bolji rezultati. Danci su napravili algoritam upravljanja bolešću, koji su nam nedavno predstavili. Postoje parametri koji pokazuju koliko često pacijent sa dijabetesom treba da se kontroliše. Lečenje se obavlja na primarnom nivou, ali ako počnu da se razvijaju komplikacije, i nastane poremećaj zdravlja, uključuje se i specijalista dok poremećaj ne prođe. Sa kolegama iz Danske pokušavamo ovaj algoritam da razradimo kod nas. Najveća pažnja tu se obraća na glikozilirani hemoglobin, nivo masti, pritisak i na rane pokazatelje komplikacija - na očnom dnu, bubrezima, nervima. Čim se negde upali "crvena lampica", lekar traži pomoć specijaliste.