DIJABETES je najčešće povezan sa istovremenim oboljenjima krvnih sudova i srca. Neka istraživanja pokazuju da više od 12 odsto obolelih od dijabetesa ujedno boluje i od srčane slabosti, a ova dva oboljenja udruženo donose povećan rizik od prevremene smrti.

Dijabetičare ubijaju tri kardiovaskularne bolesti: ishemično oboljenje srca (infarkt miokarda, angina pektoris, aritmije), cerebrovaskularna bolest (šlog) i vaskularna bolest (na perifernim arterijama i bubrezima).

Jedna od mera za otkrivanje i sprečavanje ovih komplikacija je tzv. program rizik stratifikacije, kojim se ispituje stanje autonomnog nervnog sistema, i utvrđuje u kom stepenu oštećenja su pacijenti i kakav im je kardiovaskularni rizik.

Prema rečima profesora dr Branislava Milovanovića, neurokardiologa i šefa Neurokardiološke laboratorije u KBC „Bežanijska kosa“, uticaj dijabetesa na autonomni nervni sistem je ogroman:

- Trajanje bolesti, stepen glikoregulacije i tip dijabetesa utiču na oštećenje kardiovaskularnog dela autonomnog nervnog sistema, i dovode najčešće do takozvane kardiovaskularne autonomne neuropatije, odnosno poremećaja kontrole srčane frekvencije, i centralne i periferne vaskularne dinamike. Sve ovo uzrokuje niz kardiovaskularnih smetnji, i povećava rizik od infarkta, pa i smrti.

TEST I ZA BUBREGE Profesor Branislav Milovanović kaže da se testiranje ne primenjuje samo na pacijentima koji imaju dijabetes. Test se primenjuje i u slučaju ostalih metaboličkih bolesti, kao i na pacijentima koji boluju od bubrežnih ili autoimunih oboljenja.

Doktor Zorica Rašić Milutinović, načelnik endokrinologije u KBC „Zemun“ kaže da se klinički simptomi kardiovaskularne autonomne neuropatije (KAN) ne javljaju dugo nakon pojave bolesti, i da je zbog toga važno otkriti ga na vreme:

- Poremećaj se javlja nedugo posle otkrivanja šećerne bolesti, i na početku obično prolazi bez simptoma. Utvrđeno je da se KAN javlja samo posle jedne godine od nastanka dijabetesa tipa 2, i dve godine nakon što se dijagnostikuje tip 1 dijabetesa.

Poremećaji se, međutim, mogu na vreme otkriti, a onda zaustaviti promenom ili uvođenjem nove terapije, jer zbog njih veliki broj obolelih (od 25 do 50 odsto), umire u roku od pet do 10 godina od postavljanja dijagnoze.

Zahvaljujući nizu dijagnostičkih testiranja koje kardiolozi u saradnji sa endokrinolozima primenjuju na pacijentima u riziku, komplikacije dijabetesa na autonomnom nervnom sistemu mogu se na vreme sprečiti.

- Jedan broj skrining testova, koji se odnose na praćenje promene srčane frekvencije, treba raditi počev od otkrivanja dijabetesa tipa 2, ili posle pet godina od nastanka dijabetesa tipa 1, a potom ih ponavljati jednom godišnje. Kada postanu pozitivni, ispitivanje se proširuje - objašnjava dr Rašić Milutinović.

Doktorka kaže da je na osnovu 11 studija pokazano da je kardiovaskularna autonomna neuropatija značajan pokretač pojave velikih kradiovaskularnih događaja:

- Smrtnost sa kardiovaskularnom neuropatijom bila je dva i po puta veća nego kod onih bez KAN-a, a kod dijabetičara sa ovim poremećajem smrtnost je bila pet puta veća nego kod dijabetičara bez KAN-a.