Izreka da „geni pune pištolj, a da način života povlači okidač“, važi i za dijabetes. Međutim, i kada ima genetsku predispoziciju osoba će dobiti dijabetes samo ukoliko je gojazna. A takvih je sve više. Prema poslednjem istraživanju, u našoj zemlji ima više od 90.000 ljudi „bolesnih od debljine“, a više od 600.000 ljudi boluje od šećerne bolesti. Najveći broj obolelih ima dijabetes tipa 2.

Faktor rizika za dijabetes tip 2 su nepravilna ishrana i smanjena fizička aktivnost. Stručnjaci preporučuju gubitak pet do 10 odsto telesne težine i postepeno vežbanje dok se ne dođe do 150 minuta nedeljno kako bi se usporio ili zaustavio razvoj ove bolesti. Međutim, ako se ove mere primene u predijabetesnom stanju, razvoj bolesti može da se odloži ili izbegne.

Za dobru regulaciju šećera u krvi neophodni su dijeta, fizička aktivnost, lekovi i redovne (samo)kontrole. Vežbanje i zdrave navike u ishrani treba da budu deo svakog lečenja dijabetesa i mogu da daju odlične rezultate. Ako se sa ovim navikama počne na samom početku bolesti, to može da bude jedina terapija nekoliko godina.

Profesorka dr Georgina Pudar, internista endokrinolog, sa Kliničkog odeljenja za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara“ kaže da je zajednički cilj pacijenata i lekara da se postigne što bolja kontrola šećerne bolesti da bi se odložila pojava komplikacija:

- Dijeta i fizička aktivnost mogu u početku bolesti da daju određene rezultate, ali kod mnogih pacijenata to nije dovoljno. Ponekad su lekovi neophodni u regulisanju glukoze, a ostalim merama moguće je da se njihova doza u određenim periodima i smanjuje. Sve ovo zajedno pomaže pacijentima da odlože pojavu komplikacija, kao što su slepilo, šlog, infarkt ili gangrena.

ŠETNJA POSLE JELA Profesorka Georgina Pudar kaže da je najvažnije prošetati posle obroka: - Kraće šetnje posle jela utiču na kontrolu šećera u krvi. Povišen nivo šećera posle jela povećava rizik od dijabetesa tipa 2, pa je odmaranje posle obroka rizik za pojavu ovog tipa dijabetesa.

Povećana telesna težina i gojaznost prisutni su kod većine obolelih od dijabetesa tipa 2, i predstavljaju dodatne faktore rizika, tako da je jedan od osnovnih ciljeva u lečenju dijabetesa normalizacija telesne težine i sprovođenje redovne fizičke aktivnosti.

- Ako to nije dovoljno uključuju se lekovi, tablete ili insulin, a sve sa ciljem da bi se odložile ili sprečile mnogobrojne komplikacije - objašnjava prof. dr Pudar.

Što se ranije u toku bolesti promeni način života, veće su šanse da se zaustavi dalji razvoj bolesti.

- Savetuje se da se svakodnevno najmanje 30 minuta upražnjava neka fizička aktivnost. Najjednostavnije je primeniti šetnju tri do pet kilometara. Fizička aktivnost je važan faktor jer su mišići osnovni potrošači glukoze. Višak šećera odlazi u mišiće, kada su oni u pokretu, šećer se koristi kao izvor energije, a taj višak se eliminiše i izbegava se zadržavanje glukoze u organizmu - priča prof. dr Pudar.

Fizička aktivnost ne podrazumeva trčanje po trim stazi, ili igranje tenisa jednom nedeljno, jer u tom slučaju pacijent fizičku aktivnost doživljava kao stres, pa onda ona ima suprotan efekat.

- Ako je aktivnost predozirana onda se luče hormoni stresa koji mogu da ugroze pacijenta i dovedu do porasta šećera u krvi. Zato se insistira da fizička aktivnost bude dozirana i kontinuirana. To znači da se svakodnevno jedna stanica prepešači, da se koriste stepenice, a ne lift, da se prošeta nekoliko kilometara - navodi prof. Pudar.

Dijeta predstavlja osnovu lečenja dijabetesa. Pravilnom ishranom se ne samo normalizuje glikemija, već i nivo masti i kontrola krvnog pritiska. Dijetom se ograničava unos ugljenih hidrata, masti i holesterola, i pravilno izravnava unos proteina.

Pravilna ishrana i fizička aktivnost su postulat kojeg treba da se drže svi dijabetičari do kraja života. Ali ova prva linija odbrane od dijabetesa gotovo uvek bude „probijena“.

Doktor Ljiljana Bajović, internista endokrinolog i profesor na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, kaže da bolest bez obzira na primenu mera vremenom napreduje, a koliko brzo će se preći na sledeći stepenik - upotrebu lekova, zavisi od toga koliko se pacijent pridržava dotadašnje terapije:

- Ako se pacijent strogo pridržava preporučene ishrane i dozirano primenjuje fizičku aktivnost, bolest se donekle može regulisati. Međutim, kod većine to ne bude dovoljno. Bolest se uglavnom mora kontrolisati lekovima, a veliki broj pacijenata mora da koristi insulin.

Iako je dijabetes tipa 2 bolest koja se javlja uglavnom kod odraslih, profesorka Bajović upozorava da je sve više i dece, od 12 do 13 godina, pa i mlađe, kod kojih se ovaj tip dijabetesa sve češće javlja.