MEĐU starijima je epidemija gojaznosti uzela maha, ali nije zaobišla ni najmlađe. To potvrđuju i rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, koji pokazuju da svako peto dete od sedme do 19. godine ima višak kilograma, kao i da je čak šest odsto mladih ovog uzrasta gojazno.

Uporedo sa gojaznošću, raste i učestalost dijabetesa tipa 1 (mladalački, juvenilni), a tokom poslednje dve decenije broj obolelih se udvostručio. Sada se godišnje otkrije 13 novoobolelih na 100.000 stanovnika.

Prema podacima objavljenim na Prvom srpskom kongresu o gojaznosti, nedavno održanom na Zlatiboru, od ovog tipa dijabetesa u Srbiji boluje 4.000 dece i adolescenata, a čak 1.500 njih mlađe je od 14 godina.

- Dijabetes tipa 1 najčešći je endokrino metabolički poremećaj dece i adolescenata, a sve više studija ukazuje na direktnu povezanost rastuće učestalosti gojaznosti i ovog tipa dijabetesa - kaže za „Novosti“ dr Sandra Stanković, endokrinolog Klinike za dečje interne bolesti Kliničkog centra u Nišu. - Poznato je da je ovaj tip dijabetesa posledica interakcije genetskih i faktora spoljašnje sredine. Studije su, međutim, pokazale da deca koja obole od dijabetesa tipa 1 imaju veću telesnu masu kao i da gojaznost i insulinska rezistencija ne samo da prethode pojavi ovog tipa dijabetesa, nego su osim takozvanog HLA genotipa, najsnažniji predznak obolevanja.

METABOLIČKI SINDROM Iako kod obolelih od dijabetesa tipa 1 nije povećan broj onih koji imaju metabolički sindrom, imperativ je prevencija, rano otkrivanje i lečenje svih kardiometaboličkih faktora rizika - naglašava dr Sandra Stanković.

U velikim studijama, prema rečima naše sagovornice, utvrđeno je da povećanje učestalosti dijabetesa tipa 1 nije uniformno. U prethodnih 20 godina, u grupi dece sa visokorizičnim genotipom ostalo je isto, dok je u grupama dece sa nisko rizičnim genotipovima povećano i do 7 puta.

- U slučaju dijabetesa tipa 1, posredi je autoimuni proces koji uništava takozvane beta ćelije pankreasa što izaziva odsustvo insulina u cirkulaciji i hiperglikemiju, povećanu količinu šećera u krvi - objašnjava dr Stanković. - Pokazalo se, međutim i da gojaznost, osim što uništava beta ćelije istovremeno može da bude odgovorna i za insulinsku rezistenciju, inače karakterističnu za dijabetes tipa 2.

To, prema rečima naše sagovornice, potvrđuje povezanost epidemije gojaznosti mladih sa nastankom novog tipa dijabetesa i 1 i 2, nazvanog „dvostruki“, „dupli“ ili „hibridni“. On se obično javlja kod obolelih od dijabetesa tipa 1 koji vremenom postanu gojazni i imaju povišen krvni pritisak. Uprkos napretku u lečenju, deca i adolescenti oboleli od dijabetesa tipa 1 i dalje imaju nekoliko puta veći rizik za razvoj srčane, moždane i periferne arterijske bolesti u ranom odraslom dobu.

Kada je o lečenju reč suštinski je važno da se prati uhranjenost i sprečava pojava gojaznosti dece i adolescenata obolelih od dijabetesa tipa 1.

- To se postiže neprekidnom edukacijom i optimalizacijom insulinskog režima. Upotreba takozvanih insulinskih senzitajzera i smanjenje insulinske rezistencije, pre svega mršavljenjem i odgovarajućom fizičkom aktivnošću, daju dobre rezultate u prevenciji, odlaganju i parcijalnoj remisiji dijabetesa tipa 1 kod gojazne dece - kaže dr Stanković.