Nijedna začinska biljka nije poput šafrana (Crocus sativus). Još u Starom zavetu istican je kao najskupoceniji u odnosu na sve druge tada poznate začine. U tom smislu do danas ništa se nije promenilo, jer se i dalje smatra skupljim čak i od zlata. Ovo nije nimalo slučajno, jer je za kilogram „kralja začina“, kako ga mnogi u svetu nazivaju, potrebno ubrati 150.000 cvetova! Njegovo vreme cvetanja je septembar i oktobar, ili februar i mart. Za berbu je važno da svi cvetovi budu potpuno otvoreni. Branje zahteva spretnost i znanje, jer je neophodno iz cveta istovremeno iščupati glavu sa tučkom, a zatim ih pažljivo poređati na finom situ i osušiti nad užarenim drvenim ugljem ili vrućim pepelom.

Njegovo poreklo nije precizno utvrđeno, jer se spominju različite zemlje Mediterana i Azije, počevši od stare Grčke, Krita, Irana... U Mesopotamiji veličan je još pre pet hiljada godina, ali Indusima pripada slava za otkrivanje njegovih izvanrednih svojstava kao začina. Do tada šafran je imao izuzetno široku primenu, ali ne kao začin.


Tako ga je Kleopatra koristila kao krem za potamnjivanje kože, stari Rimljani su sa njim ukrašavali postelju mladenaca, Feničani su ga smatrali lekom, a alhemičari su od njega proizvodili zlato... Zlato je, naravno, bilo lažno, ali je imalo pravi sjaj, zbog intenzivne žute boje koju šafran poseduje. Zbog te boje njegovo se ime i izvodi iz arapske reči „az-za'fran”, koja znači „biti žut“. Njegova moć bojenja izuzetno je jaka. Dovoljan je, naime, samo jedan gram da se tri hiljade litara vode oboji u intenzivnu žutu. Zbog izuzetno visoke cene, šafran je u prošlosti često „falsifikovan”, što se čini i danas. Uglavnom se zamenjuje sa šafranikom ili nevenom, a može da se melje zajedno sa kurkumom. Zato treba biti oprezan prilikom kupovine ovog začinskog dragulja karakterističnog mirisa i ukusa. Da bi izbegli prevaru, treba zapamtiti da pravi šafran nije jeftin, i da ima izrazitu aromu koja odmah udara u nos, odnosno onog trenutka kada se otvori vrećica. I na kraju, bilo da je mleven ili u vlaknima, ima intenzivno crvenkastu boju bez bilo kojih nečistoća.

Šafran ima intenzivan aromatičan ukus, pikantan i pomalo gorak, ali i ukus zemlje koji se dugo zadržava. Ukus mu je istovremeno i cvetan, pomalo ljut i sličan medu, mošusu, ali i jodu. Tek posle nekoliko meseci od skladištenja on pušta ovaj kompleksan spektar aroma. Poseduje različite zanimljive sastojke, među kojima je najvažniji u eteričnom ulju - šafranal. U jelima, šafran se prepoznaje po prijatno gorkastom ukusu, intenzivne arome, ali pre svega po zlatastoj obojenosti jela, zbog velikog prisustva karotinoida.

Iako ga uglavnom predstavljaju kao dragulj kuhinje, šafran poseduje i mnogobrojna lekovita svojstva. Vekovima se kao lek upotrebljava protiv oboljenja bubrega, poremećaja u radu srca koje je ispoljeno u vidu preskakanja i aritmije, a poboljšava apetit i reguliše varenje. Inhaliranjem vodenom parom sa ekstraktom šafrana postiže se efikasna terapija protiv glavobolje, migrene i vrtoglavice. S druge strane, veliko prisustvo riboflavina, odnosno vitamina B 2, omogućava stvaranje crvenih krvnih zrnaca, dok je za sastojak krocetin dokazano da snižava holesterol i štetne masti u organizmu. U narodnoj medicini šafran se preporučuje i kod ateroskleroze, a smanjuje rizik i za nastanak srčanog udara. Miris šafrana ima blago sedativno sredstvo koje dovodi do smirenja kod nespokojnih, eliminiše stres, melanholiju i depresiju. Međutim, u jačim dozama dovodi do stanja opijenosti.

Međutim, istraživanja su pokazala da, bez obzira na lekovitost, ukoliko se sa njim nesavesno rukuje ili se uzima u prekomernim količinama, može doći do ugrožavanja zdravlja. Dnevna količina šafrana koja se bez rizika sme uneti u organizam je dva do tri grama. Već više od pet grama izaziva tegobe poput osećaja mučnine, povraćanje, sve do ozbiljnih komplikacija. Imajući sve to u vidu, fitoterapeuti su iz upotrebe isključili primenu šafrana u lečenju dece i starijih osoba.


ČAJEVI I SOK

Za bolesne bubrege u jedan litar vode treba dodati 250 grama suvih plodova brusnice. Kuvati dok bobice ne omekšaju, zatim sadržaj procediti, pa u čaj dodati kašikicu šafrana. Čaj piti tokom celog dana.

Kod bolnih i obilnih menstruacija treba u prah istucati kašikicu semena mirođije, dodati kašikicu šafrana i na to dosuti šolju ključale vode. Poklopiti, i ostaviti da odstoji jedan sat, a zatim sadržaj procediti kroz gazu. Čaj piti ohlađen tokom celog dana.

Za snižavanje holesterola treba u blenderu usitniti šargarepu i pola celera, a zatim dodati šolju svežeg soka od pomorandže i pola kašikice šafrana. Sve dobro promešati i sok piti ujutru i uveče.