Postoje bolesti o kojima se nerado priča, od kojih se ne umire, ali sa kojima se teško živi. Bolesni se uglavnom izbegavaju, iako im je neophodna apsolutna podrška bližnjih i stručnjaka. Podršku bližnjih uglavnom imaju, dok je broj stručnjaka sveden na minimum, kao i broj zdravstvenih ustanova u kojima se zbrinjavaju.
Jedna od takvih bolesti je autizam, koji objašnjava neuropsihijatar i specijalista psihijatrije razvojnog doba dr Milijana Selaković, iz Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora.
- Autizam spada u najteže razvojne poremećaje, u šta sam se i lično uverila, jer imam sina Janka od 30 godina, koji boluje od ove bolesti. Bolest nastaje do 36 meseci posle rođenja i traje celog života. Roditelji bi ovo trebalo da upamte, jer ja to, nažalost, nisam znala kada je moj sin bio mali. Smatra se da je u osnovi autizma genetska predispozicija, na koju utiče više od 40 faktora. Ključni među njima su metabolički faktori, kao i spoljašnji faktori zagađenosti, pri čemu se misli na gasove, razna isparenja, pesticide. Asfikcija kao stanje na porođaju, kada beba izvesno vreme ostaje bez kiseonika, takođe može da bude razlog za pojavu ove bolesti. Isto se odnosi i na trojnu vakcinu protiv malih boginja, zauški i rubeole.
Koliko je teško uspostaviti dijagnozu za autizam?
- Da bi se dijagnoza postavila, u kliničkoj slici moraju da budu tri grupe simptoma. Prva grupa se odnosi na kvalitativno oštećenje recipročnih socijalnih interakcija. Šta to, zapravo, znači? Dete se prvo razvija normalno, a onda se isključuje, ne odaziva se na poziv, ne gleda u oči kada mu se obraća, ne zanimaju ga igračke. Uz to, nastoji da okolinu zadrži u nepromenjenom stanju. To znači da ne podnosi nove prostore, nove likove i nove zadatke.
Šta je u drugoj grupi simptoma?
- U drugoj grupi simptoma je kvalitativno oštećenje komunikacije. Počinje da se ispoljava oko prve godine, kada počinje da izgovara prve reči - mama, tata... A onda polako, te reči počinju da se gube i govor prestaje. Dete počinje da se ponaša kao da je gluvo ili gluvonemo. Reaguje jedino na zvukove koji su njemu interesantni, i to najčešće na crtani film i reklame. U stanju je da trči čak iz treće sobe kada ih čuje. Dobra stvar u ovakvoj situaciji je što rehabilitacijom govor može delimično da se razvije. Međutim, taj govor se razlikuje od uobičajenog jer je intoniran i nije u funkciji. Odnosno, dete izgovara nešto što nema veze sa realnim dešavanjima. Na ovu grupu simptoma nadovezuje se treća, karakteristična po stereotipnim i u nedogled ponavljajućim radnjama.
Da li je autizam kao bolest učestaliji ili ne u odnosu na raniji period?
- Učestaliji, i više prisutan kod muške dece. Statistike pokazuju da se sedamdesetih godina prošlog veka, jedan slučaj javljao na deset hiljada osoba. Već početkom ovog milenijuma, jedan oboleli je beležen na 2.500 osoba, da bi se četiri godine kasnije ovaj odnos drastično smanjio. Jedan oboleli se javljao na 166 osoba, a danas na 91. Dijagnoze su uspostavljane kod dece i mladih od tri do sedamnaest godina. Upozoravajući je podatak da su autizmu podložnija muška deca, jer se pokazalo da na osmoricu dečaka oboli jedna devojčica. Američka istraživanja pokazuju poražavajući podatak o tome da se na 38 beba rađa jedan dečak sa autizmom.
Šta je važno za smanjivanje broja obolelih?
- Deca moraju što ranije da se pregledaju. Optimalan period za dijagnostikovanje je od godinu i po do sedam godina. Ukoliko roditelji primete bilo šta neobično, dete treba da odvedu stručnjaku. Pogotovo ako ne govori, ne odaziva se, ako nema nikakvu zajedničku pažnju sa roditeljima. Za pregled je potrebno sat vremena, u kome ravnopravno učestvuju psihijatar, psiholog, logoped i audio-lingvist. Zavisno od zajedničkog mišljenja pribegava se određenim merama stimulacije ili rehabilitacije obolelog.

METABOLIČKI POREMEĆAJI
Biološki set pretraga vrlo je važan za pravilno dijagnostikovanje i lečenje. Obuhvata analizu krvi, urina i stolice, s ciljem da se organizam dovede u optimalno fiziološko stanje. Ovo je važno zbog metaboličkih poremećaja, koje zvanična medicina, inače, ne priznaje kao okidač za autizam. A način ishrane u najranijem detinjstvu, u čijoj su osnovi kravlje mleko i pšenica, od presudne je važnosti. Deci podložnoj autizmu ne odgovara kravlje mleko zbog kazeina koji poseduje, niti proizvodi od pšenice, jer sadrže gluten. Zato se treba konsultovati sa stručnjacima, i, ako se ispostavi da je neophodno, preći na kukuruzno, pirinčano ili heljdino brašno, a umesto kravljeg na sojino mleko, objašnjava dr Selaković.

NEIZVESNOST
Sudbina osoba sa autizmom u našim uslovima potpuno je neizvesna. Dok su mali, vreme provode sa roditeljima, a kasnije, uglavnom, izdvojeni od zdrave dece u vrtićima i specijalnim školama. U poslednje vreme, rukovođeni programima razvijenog sveta, i ovde decu sa lakšim oblikom autizma pokušavaju da uključe u redovne škole sa zdravom decom, mada to ide prilično teško, kaže dr Selaković.
S druge strane, zbog manjka centara za dnevni i stalni boravak, nije retka slika da se na jednom mestu vide zajedno osobe na pragu srednjeg doba i mladi, što se ne smatra dobrim rehabilitacijskim odnosom. No, svejedno, naviknuti jedni na druge, oni se ponašaju kao jedna velika porodica, jer im je spoljni svet velika nepoznanica.