Verovala je da na ženama počiva budućnost rase, insistirajući da baš zbog toga teže preporodu u kulturnom smislu. Nije imala diplomu, ali je taj nedostatak kompenzovala vrednim radom i neprestanim učenjem, postajući uzor mnogim devojkama. Za Darinku Bulju su govorili da nije kao većina gospođa tog doba, koje vole da spletkare i po čaršiji šire abrove. Ova temperamentna dama bujne mašte, uvek vesela i prijateljski raspoložena, spontano se izdvojila kao žena do čijeg se mišljenja drži.

Rođena je 1877. godine u Velikoj Kikindi u uglednoj porodici Kosić koja je izgubila četiri sina, pa su ćerku, kako su govorili njihovi savremenici, čuvali kao "zenicu u oku". Smrt braće je odredila njen život, jer su se roditelji plašili da je puste u svet, ne dopuštajući joj da ode ni privremeno, na školovanje. Bilo im je važno samo da bude zdrava i da je tu, pored njih. Vaspitavali su je u strogom patrijarhalnom duhu, vodeći računa da bude smerna, odmerena, poslušna. Nisu patili od diploma i titula. Ali Darinka je, kao odlična učenica i veliki talenat za muziku, sanjala visoke škole. Govorila je nemački i mađarski jezik, pisala je priče, pesme i bajke, izučavala muziku i već u 14. godini učestvovala na koncertima i besedama. Bila je članica srpskog pevačkog društva "Gusle" i "Devojačko kolo", čiji je osnivač bio njen stric Mihajlo Kosić, ugledni pedagog. U 17. godini je postala verenica svršenog studenta bogoslovije Gavrila Savića, ali ih je njegova prerana smrt sprečila da stanu pred oltar. Od tog trenutka se još više okrenula muzici i nauci, ispoštujući još jednom želju roditelja da ne napusti zemlju zbog škole.

Međutim, roditeljski dom je ipak napustila, kada se udala za beležnika Đorđa Bulju i život započela u Vilovu. Brak u kojem se ljubav i poštovanje nisu tek podrazumevali, ostavio joj je prostor da ne bude samo domaćica, nego i da nastavi sa čitanjem, istraživanjem, pisanjem. Za Daru su govorili da nije kao većina gospođa tog doba, koje vole da spletkare i po čaršiji šire abrove, nego da se ova temperamentna žena bujne mašte, uvek vesela i prijateljski raspoložena, spontano izdvojila i postala uzor ostalima.

Mnogo je ulagala u svoje obrazovanje, pa je dobro potkovana znanjem mogla da se nametne i bez diplome. Počela je 1906. godine da prevodi za "Ženski svet" i odmah je pokupila profesionalne simpatije urednika Arkadija Varađanina koji ju je savetovao i ohrabrivao u radu. Za ovaj časopis je govorila da je mila kolevka i nežna majka srpske ženske duše.

POHVALA KRITIKE Profesor Jovan Grčić je u svojoj kritici odao veliko poštovanje radu Darinke Bulje, nazivajući je čestitom Srpkinjom koja je u svoje dve knjige izrazila, kako je rekao, lepe i rodoljubive intencije. "Ta dva dela gospođe Darinke Bulje imaju natpis "Kroz trnje i cveće" i "O domaćem vaspitanju". Sa knjigom "Posledice domaćeg vaspitanja" ona je načinila senzaciju u našoj književnosti. Namera mi je da upozorim ceo srpski, naročito ženski inteligentni svet naš, da ne žali malo novca, pa da nabavi ovu krasnu srpsku knjigu, da ju čita i staro i mlado, jer će u njojzi naći zlatna zrnca o vaspitanju, naći će lepe, iskrene i bogate savete, kako treba da se vlada mlada devojka, kako treba da živi čestita domaćica, pa da ona kuća koju ona bude kućila bude sretna i zadovoljna", zapisao je Grčić.

"Taj list je oduvek bio tačan izveštač o vrednom, humanitarnom i ozbiljnom radu naših vrlih ženskih dobrotvornih zadruga. U tom listu, beležili su se i beleže se tačno i voljno svi važniji momenti iz života i rada naših žena", zapisala je Darinka i dodala da Srpkinje nikada neće moći dovoljno da se oduže svom dobrotvoru i uredniku Arkadiju za neumorni trud i žrtve koje je polagao zbog budućnosti "Ženskog sveta".

Inspirisana pričama i slikama iz rodnog kraja Darinka je počela da ga "slika" i tako čuva od zaborava kikindsku tradiciju. Istraživala je, posmatrala, pisala. Matica srpska je prepoznala njen rad i odlučila da štampa i nagradi dve Darinkine knjige priča. One su ocenjene kao realne, ali u isti mah i idealističke. U svojim radovima je veličala srpsku ženu i majku, kritikovala oholost i sujetu. Zalagala se za obrazovanje, protivila surovom materijalizmu. Ljubav je pokretačka snaga njenih razmatranja, ali i vera u Boga. Savremenici su isticali da je njena veličina i u tome što ima široko znanje, čita i na srpskom i na mađarskom i na nemačkom.

Darinkini tekstovi su ostali zabeleženi u delu "Srpkinja: njezin život i rad, njezin kulturni razvitak i njezina narodna umjetnost do danas", a jedan od čitanijih je bio na temu kulturnih ustanova žena. Istražila je i popisala sve institucije koje okupljaju žene u Srbiji, u kojima se školuju, uče, rade, druže, stvaraju... Na osnovu njenog teksta mogao je da se vidi položaj pripadnica lepšeg pola, koliko su bile vredne, kako su se žrtvovale, radile, napredovale. Podsećala je na veličinu dama koje se bave humanitarnim radom, pomažu da se iškoluju siromašna i izleče bolesna deca. Zahvaljivala se gospođama koje organizuju zabave na kojima se neguje srpska pesma, kao i onima koje podižu spomenike velikim pesnicima. Darinka je isticala da su srpske seljanke čuvarke narodnih običaja, nošnje, jezika i folklora, a da je za sve to "odgovorna" majka.

"Ona još svojim mlekom napaja svoju decu toplom ljubavlju prema rodu svome, pevajući srpske narodne junačke pesme, kraj kolevke svoga čeda, ona mu uleva još u nejaku mlađanu dušu snage, veru, svest, oduševljenje i ponos, koji se slevaju u karakter, nepokolebljivu, vernu i pravu srpsku dušu, koja postane jaka, da se muči, previja i bori, ali da nikada ne odoli navali i najezdi tuđinskoj", zapisala je Bulja.

Bila je poštovana i voljena u ženskim krugovima, sve do smrti. Ne zna se kada je tačno umrla Darinka Bulja, ali je poznato da je ovaj svet napustila posle 1914. godine.