NIKADA više neće biti snimljen film kao što je "Bitka na Neretvi". Sve oko ovog filma je "masovno", od nikada do kraja neprebrojanog budžeta, preko ol-star glumačke ekipe, upotrebe lake i teške artiljerije, aviona, prave vojske, bioskopskog plakata koji je crtao veliki Pikaso, do masovnih scena sa stotinama i hiljadama "živih" učesnika, a ne kompjuterski docrtanih.

Ove godine kultni film Veljka Bulajića slavi 50. rođendan, a još je mnogo neispričanih priča koje se kriju iza ovog ratnog spektakla. Na grandiozni poduhvat tadašnje jugoslovenske kinematografije podsetiće i izložba fotografije "Put do slobode mora biti čist", autorke Maje Medić, koja je sinoć otvorena u Kulturnom centru Beograda. Naziv izložbe je preuzeta replika komandira Ivana (u tumačenju Lojze Rozmana) iz samog filma.

- "Bitka na Neretvi" je, paradoksalno, uprkos svemu što mu ide naruku da bude suprotno, film koji je bio mnogo bolje shvaćen, ali i vrednovan u vreme kada se pojavio, nego glas koji je o njemu ostao. Današnjim generacijama i današnjem vremenu, on naprosto izmiče ne samo kao predmet kritičke i analitičke pažnje nego gotovo kao nešto što podrazumeva zaborav - kaže, za "Novosti", filmski kritičar Miroljub Stojanović, jedan od govornika na sinoćnjem otvaranju izložbe.

U dnevniku snimanja najvećeg ratnog spektakla u eks-Ju ostaće zabeleženo da su u filmu "Bitka na Neretvi" učestvovale sve jugoslovenske filmske kuće u koprodukciji sa Italijom i Zapadnom Nemačkom. Zasnovan na istinitim događajima iz Drugog svetskog rata - partizanskoj borbi za spas ranjenika 1943. godine - film je okupio zvezdanu glumačku ekipu. Na jednom mestu našli su se Sergej Bondarčuk, Jul Briner, Orson Vels, Franko Nero, Silva Košćina, Milena Dravić, Boris Dvornik, Ljubiša Samardžić, Velimir Bata Živojinović...

Pročitajte i: Svedočanstvo o istoriji pokretnih slika: Predstavljena monografija u čast 70 godina Jugoslovenske kinoteke

Jedan od "sedam veličanstvenih" Jul Briner bio je akter anegdote koja se godinama prepričavala. Naime, slavni glumac je u velikoj gužvi izgubio svoju propusnicu za svetsku premijeru, održanu u sarajevskoj "Skenderiji", 29. novembra 1969, pa je, kako su tada izveštavali mediji, gotovo pola sata tražio nekoga ko će da ga prepozna i uvede "bez karte". Na kraju su sve ove velike zvezde prošetale crvenim tepihom, a posle projekcije nastavile druženje sa Titom. Briner je čak, svedoče fotografije iz tih dana, zabavljao slavne goste svojim pevačkim umećem.

- Uvek sam mrzeo fašizam. Uveren sam da će ovaj film dirnuti sve one koji ga budu videli. Da Veljko Bulajić nije snimio "Bitku na Neretvi", ja ne bih propustio da to učinim - kazao je Orson Vels novinarima posle premijere. Slavni Englez je zbog uloge četničkog vojvode u to vreme dobijao preteća pisma. Četnički emigranti iz Njujorka upozoravali su ga da ne prihvati tu ulogu "da mu ne zagorčaju život".

Orson Vels u ulozi četničkog vojvode

O nedaćama tokom priprema i snimanja "Bitke na Neretvi", finansijskim i svim drugim, mogao bi se napisati roman. Snimanje je dva puta odlagano, jednom zbog zemljotresa u Skoplju, a drugi put su ga "prekinule" privredne reforme. Prva klapa pala je 25. oktobra 1967. Snimalo se šest meseci, a trećina filma snimana je na snegu, u dubokom minusu. Bilo je mnogo povređenih, bolesnih, ali i "ugojenih". Kako su tada pisali mediji, naredbom Sekretarijata za narodnu odbranu vojnicima-statistima je pojačana hrana sa tri na pet obroka pa su se ugojili, zbog čega je reditelj bio primoran da "tifusare" traži među civilima. Zbog upotrebe granata, bombi, ekspoloziva, Bugojno (u kome se snimala scena bombardovanja Bihaća) je posle snimanja izgledao kao posle bombardovanja. Ruševine, paljevine, polomljeni izlozi... a greškom je raznet i pravi trezor sa novcem.



Sa otvaranja izložbe “Put do slobode mora biti čist“