VOZIĆ koji je "nabaždario" Dejan Mrđa, naš arhitekta, umetnik i profesor nastanjen u Londonu, da stvara jedan "beskonačan" crtež, više od mesec dana, vrteći se ukrug i ostavljajući tragove na papiru, privlačio je pažnju posetilaca galerijie "Haos", gde se nalazila upravo završena izložba "Pluton Pantokrator". Na prethodnoj postavci u Beogradu, publika je videla njegove arhitektonske crteže (u izboru Save Popovića), dok je ova ponudila istraživanja koja crtež uvode u polje performansa, ali i zvučne instalacije, video-radove.


PROČITAJTE JOŠ: Praznik baleta u Smederevu: Bogat program na Karavanu igre

- Arhitektonski crtež je stabilan, kontrolisan. Čak i skice za zgradu, koja bi trebalo da postoji sto i više godina i pruža okvir za život različitih ljudi, moraju da traju - objašnjava Mrđa za naš list. - Ovi crteži, međutim, bave se konstatno promenjivim stvarima, pa je i destrukcija ugrađena u sam proces. Za razliku od arhitektonskog, ovaj crtež omogućava i stvaranje i rušenje, u pola sata, četrdeset pet minuta.

TRI POLjA STUDIO SYN, kako nam je objasnila Ursula Dimitriju, deluje na tri polja - umetnost, arhitektura i obrazovanje, pokušavajući da ih spoje u jedno. I ona i Dejan Mrđa, imaju i samostalne projekte, na nekima sarađu, a na drugima su konsultanti jedno drugom. Trude se, ipak, da kući ne donose onaj deo posla vezan za probleme sa investitorima, dok to ne važi striktno za umetničke projekte, kojima stvaraju zajednički diskurs.


Sa svojom suprugom, dr Ursulom Dimitriju, arhitektom iz Atine, sa kojom, kako kaže, deli isti smisao za humor i radikalne stavove i ideje, stvorio je pre skoro deceniju atelje za kreativne delatnosti - Studio SYN.

- Ovim crtežima pokušavamo da privučemo i ljude koji nemaju predznanje, jer smatramo da dobru umetnost i arhitekturu čini upravo to što na njih spontano deluju neupućeni i deca - nastavlja Mrđa, za čije crteže su bitni pokret i akcija iz kojih nastaju, a mogu se pratiti kroz liniju. - U Londonu se ovo uklapa u tamošnje likovne prilike, a ovde je malo nesvakidašnje, bez obzira na to što smo u Beogradu, sedamdesetih, imali uticajnu performans-scenu. U svesti ljudi i dalje, ipak, postoji ta veza.

Kao i vozić koji crta, i motiv video-radova Dejana Mrđe je ovo prevozno sredstvo, kojim pokušava da arhitekturi, kao statičnoj formi, podari dinamiku - na snimku nastalom iz voza, zgrade promiču, kao da su i same u pokretu. Za taj rad i celu postavku, važan je i zvuk voza:

- Danas se sve svodi na sliku, a naša reakcija na to je uvođenje zvuka koji ispunjava prostor, kako bi slikom i zvukom obuhvatili celo telo posmatrača, ili učesnika u radu - objašnjava arhitekta, koji se svojevremeno, iz zemlje koja se smanjivala, prepustio izazovu da proširi svoja iskustva negde drugde.

"Vozić" u Galeriji "Haos"

Na jednom studentskom skupu u Belgiji upoznao je suprugu (koja mu je, sa sinom, davala podršku i za izložbu u "Haosu"), koja priznaje da je impresionirana arhitekturom Beograda. U Londonu, kaže, nije lako privući pažnju za umetnost sa ovih prostora:

- Balkan ih je u negativnom kontekstu zanimao dok je trajao rat u bivšoj Jugoslaviji, sada se to promenilo - objašnjava sagovornica, dodajući da je tamošnja scena globalna i zahtevna za sve učesnike.


PROČITAJTE JOŠ: U ČAST ČUVENE ŽANKE STOKIĆ: Predstava "Aveti" otvara festival