DUGOGODIŠNjI predsednik SANU akademik Nikola Hajdin preminuo je u sredu u Beogradu u 96. godini, posle kraće i teške bolesti.

- Hajdin je zapamćen, van Akademije i u samoj Akademiji, kao veliki mostograditelj - saopštila je SANU.

Čuveni srpski inženjer građevinarstva za dopisnog člana Akademije izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine. Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik SANU čak u tri mandata - od 2003. do 2015. godine. Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, kao i gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi u Cirihu i gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.

PROČITAJTE JOŠ: Nikola Hajdin: Država zna šta dobija a šta gubi


Naučno ime izgradio je radom u teoriji građevinskih konstrukcija, kao i projektovanjem mostova sa kosim utegama, po kojima je postao slavan ne samo u nekadašnjoj Jugoslaviji, već i u nizu drugih evropskih država. Naučna reputacija kandidovala ga je za mesto u SANU, kojom će potom godinama upravljati. Bio je vatreni zagovornik odvojenosti Akademije od politike i njenog striktnog delovanja na terenu nauke i umetnosti, zbog čega je godinama bio izložen kritikama akademika koji su smatrali da SANU ne sme da ignoriše vreme i nove okolnosti. Njegov mandat na čelu SANU obeležilo je povlačenje Akademije u naučnu tišinu.

Hajdin je bio inostrani član nekoliko akademija - Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu.

Napisao je više od 230 radova, od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima.