NORMALNA osoba ne može da zamisli da se deca mogu smatrati neprijateljima, i kakvi to ljudi mogu biti koji masovno ubijaju decu. A te stravične "fabrike smrti" postojale su za srpsku decu u ustaškim logorima u doba Nezavisne Države Hrvatske. To nas primorava da govorimo o tom strašnom zločinu, i da svet o tome konačno sazna pravu istinu. Kolike su razmere ovog zločina, svet, nažalost, ni danas ne zna, a oni nisu samo ogromna tragedija srpskog naroda, već i čitavog čovečanstva.

Ovako, za "Novosti", govori dr Majkl Berenbaum, profesor i pisac, direktor Sigi Ziening instituta, koji istražuje etičke i religijske posledice Holokausta na Američkom jevrejskom univerzitetu. Berenbaum je u Beograd stigao kao stručni konsultant reditelja Predraga Gage Antonijevića i scenaristkinje Nataše Drakulić za film "Dara iz Jasenovca", na koji se čekalo 75 godina, a počeće da se snima krajem leta.

- Jasenovac je ogromna tragedija, užasno mesto zla i stradanja vašeg naroda, a ono što daje snagu ovom filmu je priča o jednoj osobi, devojčici. Tim dečjim očima biće ispričana priča o tome kako su užasni ustaški zločini, odnosno ta strašna struktura ubijanja, uticali i na život te osobe, njene porodice, jedne nacionalne zajednice... To nam je poslužilo da personalizujemo stradanje Srba u tim vremenima - ističe Berenbaum.

Profesor dodaje da očekuju da će time što će ispričati jednu ličnu priču uspeti da bace svetlo na brutalne zločine koji su se tada događali u tom delu bivše zemlje. Snaga filma je i u tome što može da nam pruži određene informacije, a istovremeno da nas na emotivnom planu pogodi i dirne, dodaje Berenbaum.

- Nadamo se da će se svi oni koji budu videli ovaj film opredeliti da nešto više saznaju o ovim zločinima, i da nastave da pričaju o njima, možda čak i bolje od nas - ističe Berenbaum, koji je poznat i po kreiranju Američkog memorijalnog muzeja Holokausta, i kao stručni konsultant velikih filmskih projekata (Conspiracy, Uprising, The Holocaust: The Untold Story...).

Na pitanje da li su zločini u ustaškim logorima i po njegovim saznanjima bili strašniji od onih koji su se događali u Aušvicu, Berenbaum objašnjava iz kojih su razloga oni zaista bili brutalniji.

Dr Majkl Berenbaum


- Tokom Drugog svetskog rata, jedina zemlja u celoj Evropi gde su postojali specijalni logori za decu bila je Hrvatska, i to je ono što što je samo po sebi zastrašujuće. Pored toga, nacisti su iz potpuno praktičnih, tehničkih razloga, svoju metodu za masovna ubijanja morali da "evoluiraju" u gasnu komoru - ističe naš sagovornik.

Jasenovac, pojašnjava Berenbaum, nije imao taj stepen "sofistikacije" zločina - ubistva su bila individualna, samim tim i lična. Većina ustaša imala je sopstveni stil ubijanja i bila bi velika greška ako bismo njihove zločine posmatrali kao da su oni jednoobrazni.

- Neki su ubijali i mučili logoraše sa apsolutnim oduševljenjem, drugi su bili svesno zli i surovi, neki su duboko uživali u patološkom, brutalnom iživljavanju i ubijanju, i upravo je ta "raznovrsnost" ono što zločine u sistemu logora Jasenovac čini toliko jezivim i strašnijim u odnosu na nacističke - ističe Berenbaum.

Prema rečima scenaristkinje Nataše Drakulić, ono što je najteže u filmskim projektima koji se bave tragičnom istorijom, upravo je taj tretman užasa.

Pročitajte još: FILM "DARA IZ JASENOVCA": Svet mora da čuje istinu o ustaškim zločinima

- Profesor Berenbaum nam je dosta pomogao u tome i zbog toga smo ga angažovali. Prilikom istraživanja dokumentacije bilo je veoma teško odabrati neku priču, jer je svaka važna i tragična sama po sebi. Kako on ima dugogodišnje iskustvo i na filmu, pored svega ostalog što radi i zna o Holokaustu, bio nam je dragocena pomoć u slaganju materijala koji smo imali. On zna gde su neke granice u tretmanu zločina, šta možemo da stavimo u film, možda i umanjeno, a da ima isti efekat ili obrnuto. Ipak, nama je najvažnije da "Dara iz Jasenovca" izađe u svet - ističe Nataša Drakulić.

JADOVNO U GENIMA POTOMAKA

SCENARIO za film "Dara iz Jasenovca" deo je lične, porodične priče Nataše Drakulić ali, kako ističe, i mnogo šira drama i tragedija:

- Prva dva sećanja koja imam u životu vezana su za Jasenovac i Jadovno, imala sam četiri-pet godina i prvi put sam tuda prolazila sa bakom koja je plakala. Jadovno je jama u Lici, i nikada se nije ni saznalo koliko je tu bilo žrtava, i šta su sve ustaše radile Srbima. Sela u Potkozarju su desetkovana u doba NDH, i taj zločin o kojem sam slušala u mojoj porodici, verovatno je negde stavio izbor pred mene - ili napiši tu priču ili je izbaci iz sebe i zaboravi. A nemoguće je zaboraviti Jasenovac, jer je on utkan u gene svih potomaka ljudi koji su tu stradali.