Italijanski modni kreator Francisko Federiko Čeruti preminuo je 2015. u 93. godini. a proteklog vikenda je zvanično otvorena za publiku njegova vila u kojoj je čuvao svoju kolekciju koju nikada nije prikazao.

Vila koja se nalazi iznad Torina, gde su mu bile fabrike i njegov atelje u skromnom malom stanu, prava je "Ali Babina pećina i po umetničkim delima i po autentičnom antičkom nameštaju koje je Čeruti sakupljao decenijama. Nikada se nije ženioi i najveći deo svojih prihoda je trošio na kupovinu umetničkih slika i savršenih primeraka nameštaja u italijanskjom rokoko slilu kojim je opremio svoju vilu.

PROČITAJTE JOŠ - RASKOŠNI RIMSKI BAROK: U Narodnom muzeju pred publikom remek-dela iz palate Kiđi

Pre smrti je osnovao fondaciju koja je dala na upravljanje ovog jedinstvenog prostora s veoma eklektičkom kolelkcijom slika Muzeju Kastelo Ruvoli za savremenu umetnost koji je celu vilu restaurirao pre nego što je otvorena za publiku.

Zidovi salona su prekriveni tamno crvenim tapetama i ogledalima u pozlaćenim ramovima i u tom prostoru koji odiše elegencijom italijanskih palata iz 18. veka, slike su Renoara i drugih umetnika sa kraja 19. i početka 20. veka.

PROČITAJTE JOŠ - NARODNI MUZEJ: Bolje je od Luvra, jer je naše

Za publiku koja je navikla da posećuje muzeje u čijim belim praznim prostorima više eksponati, ovo je sasvim novi doživljaj i Karolina Kristov Bakarđijev, direktorka Čerutijeve vile, kaže da joj se sviđa ambijent koji deluje kao da je neka instalacija

"Ni umetnici, ni publika ne mogu više da podnesu jednostavnost enterijera drugih muzeja savremene umetnosti", konstatovala je Bakarđijeva.

Čerutijev dom ima 1.000 eksponata iz svih perioda i sve je majstorski reastaurirano tako da deluje kao da je vlasnik još uvek živ.


Bakarđijeva, koja je u dva navrata bila umetnički direktor smotre "Dokumenta", festivala savremene umetnosti, rekla je da "ona posmatra Čerutija kao model za bogatog kolekcionara koji je želeo da posle njegove smrti kolekcija može da postane javni muzej koji je dostupan svakom pokloniku umetnosti".

Čeruti je u svoju vilu dolazio za vikend da bi ručao u bašti sa orhidejama, a zimi u trpezariji koju krase slike De Kirika, koga je naročito voleo.

Planirao je da umre u tornju vile okružen srednjevekovnim slikama, ali je na kraju umro u torinskoj bolnici.

U to vreme, malo je ljudi znalo da on poseduje umetničke slike iz svih perioda, retke knjige, skupocene tepihe, keramiku, nameštaj...

"Kolekcionarstvo je bila lična potreba Čerutija", kaže Bakarđijeva, pokazujući u muzičkoj sobi sliku Dosa Dosija iz 16.veka, na kojoj je Sveti Jeronim.

Stručnjaci su procenili da je među najboljim slikama Čerutijeve kolekcije slika Jakopa Pontorma iz 1540, na kojoj je nepoznati čovek s rukavicama i knjigom.

Enterijer Čerutijeve vile je ono što stručnjaci nazivaju "Rotšildovim stilom", i u tom ambijentu slike umetnika 20. veka deluju pomalo neobično.

Čerutijev ukus za slike umetnika 20. veka bio je takođe veoma rafiniran i tako se može videti čitava kolekcija slika Frensisa Bejkona na zidu stepeništa koje vodi na drugi sprat.

Među umetnicima čije slike je kupovao jesu i Amadeo Modiljani, Paul Kle, Huan Miro i Fernan Leže.

Zidovi sobe njegove majke koja je veoma retko dolazila u ovu vilu prekriveni su vrhunskim delima nadrealista, futurista i ekspresionista, koja bi, kako je kazala Bakarđijeva, mogla da krase najuglednije muzeje.