Na razmeđi vekova i milenijuma, na izmaku jedne dominantne književne epohe srpski pisac Goran Petrović svrstao se celokupnim svojim delom u onu dolazeću, kao da je čuvajući veliku tajnu, znao za "smenu" koja se svetu sprema. Književnik Rajko Petrov Nogo je izmaklu godinu, iako ophrvan bolešću, obeležio zbirkom pesama "Sonet i smrt", diktirajući na intenzivnoj nezi reči koje se jedino ćirilicom mogu zabeležiti. Na praznik Svetog Save srpskog, Andrićev institut prepoznao je krunsku vrednost dvojice autora, njima je uručena prestižna "Velika nagrada Ivo Andrić", za celokupno stvaralaštvo, odnosno za najbolju knjigu u 2018. godini.

Žiri u sastavu Muharem Bazdulj, Želidrag Nikčević i Jovan Delić "Veliku nagradu Ivo Andrić" dodelio je Petroviću za celokupno prozno stvaralaštvo koje je doživelo izuzetan prijem u zemlji i svetu.

Pročitajte još: "Andrić" Nogu i Petroviću

- Petrovićeve knjige do sada su objavljene u 119 izdanja, među kojima su 52 prevoda na brojne svetske jezike. Zato "Velika nagrada Ivo Andrić" Petrovića promoviše kao planetarnu književnu činjenicu. Dva do sada najznačajnija Petrovićeva romana, "Opsada crkve Svetog Spasa" i "Sitničarnica kod srećne ruke" su spoj najfinijeg pripovedanja i savremene fantastike - obrazložio je žiri - U prvom slučaju, reč je o opsadi pravoslavne civilizacije i o odnosima unutar nje. U drugom slučaju, uspostavljen je čudesan način slikanja epohe i srpskog istorijskog iskustva. Petrović, kao i Andrić, postao je pisac univerzalnih priča, a njih je svet prihvatio i prepoznao kao prilog svetskoj kulturnoj baštini.

Najbolja knjiga u 2018. godini, "Sonet i smrt" Rajka Petrova Noga u izdanju Srpske književne zadruge, najbolji je primer kako pesnička zaostavština jednog naroda, od Kulenovića, Raičkovića, Šantića, Dučića do Miljkovića, pronalazi svoj novi izraz.

- Nogovo pevanje nije papirnato, knjiško. Iz njega bije egzistencijalna zimomora. Otuda dolaze njegove, najlirskije srpske molitve. "Sonet i smrt", strogi lirski triptih, uz spoj oličen u naslovu zbirke, dragocen je i ostvaren u vrhunskom pesničkom dometu - rekao je prof. Jovan Delić, obrazlažući odluku o nagradi.


Emir Kusturica


Osnivač Andrićevog instituta i grada posvećenog našem jedinom nobelovcu Emir Kusturica ističe da je priča o Velikoj Andrićevoj nagradi skrivena u pogledu na ćupriju velikog pisca.

Pročitajte još: "Veliki Andrić" za Boru i Ju Huu

- Gledajući most iz kuće u kojoj je odrastao, rodile su se do tada pred svetom neviđene imaginacije, svrstane uz fakte do kojih je Andrić došao bivajući po raznim stranama sveta predstavljajući domovinu. A u mom prvom sećanju na ovo mesto, starom 45 godina, ostalo je poluostrvo na kome je danas Andrićgrad. Iz tog ugla sam posmatrao ćupriju, fasciniran spojem Rzava i Drine. Pomislio sam kako divan srednjovekovni grad tu ne stoji, a tu mu je mesto. Zahvaljujući energiji koja u Republici Srpskoj vlada, a ona je najvažnija od svih energija na prostoru života našeg naroda, stvoren je Andrićgrad, da bi smo tu isticali one koji među nama najviše vrede - naglasio je Emir Kusturica, osnivač Andrićevog instituta društvenih nauka, dodeljujući nagrade. - Mi danas nismo srećni zbog onoga što nam savremena fikcija nudi. Ne samo mi, nesrećni su i pripadnici najmnogoljudnijih i najsilnijih naroda, jer fikcija danas degradira život. Zato su svi do sada nagrađeni "Velikom nagradom Ivo Andrić" predstavnici manjine, za koju bi smo voleli da se veže većina. Zato je čast nagraditi Rajka Petrova Noga za "Sonet i smrt" i Gorana Petrovića za celokupno stvaralaštvo. Najvažnije, od prve nagrade do sada, centralna ideja jeste da su nagrađeni književnici u isto vreme deo naše i svetske baštine. Kod Petrovića, ta "štafeta" sada je u rukama čoveka koga su širom sveta već upisali kao velikog pisca, tamo gde je trebalo, kada je trebalo i to su učinili oni koji to najbolje znaju.

Rajko Petrov Nogo - Foto Andrićev institut


Svečanosti u Andrićevom institutu prisustvovale su brojne ličnosti iz javnog i kulturnog života Republike Srpske i Srbije.

Andrićev institut, stub srpske kulture u Republici Srpskoj, prestižnu nagradu ustanovio je 2015. godine. Zatim je nagrada za ukupno književno stvaralaštvo i za delo "Tri poeme" dodeljena Matiji Bećkoviću, dok je najbolji roman bio "Osama" Vladimira Kecmanovića. Već 2017. godine nagradu su dobili Dušan Kovačević i ruski pisac Zahar Prilepin. Kovačeviću je nagrada dodeljena za ukupno književno stvaralaštvo i za dramsko delo "Hipnoza jedne ljubavi", a Prilepinu za roman "Porodica" i knjigu pripovedaka "Sedam života". Prošlogodišnji laureati bili su pesnik Borisav Bora Đorđević i kineski pisac Ju Hua.

PETROVIĆ: PISAC SUDBINE ČOVEČANSTVA

- Nekad sve počinje arhitekturom. A nekada biva da građevina, mada nepomična, preraste sopstvenu veličinu. Eto, nedaleko odavde, sve je počelo mostom koji spaja dve obale, a onda je taj most prerastao u "Na Drini ćupriju", roman koji spaja svetove. Zahvaljujući ovom romanu, jedan pisac koji je stvarao na jeziku malobrojnog naroda, postao je pisac sveobuhvatne sudbine čovečanstva. Andrićevo ime je veliko, samim tim, velika čast mi je ukazana - rekao je Petrović primajući priznanje.