GLUMCU se obično dese tri uloge po kojima će ga zapamtiti i publika i kritika. Meni su se desile dve: Karađorđe i Giga Moravac. Treću još čekam... - rekao je u jednom od retkih razgovora, baš za naš list, veliki srpski glumac Marko Nikolić. Povod za intervju bio je Zlatna medalja za zasluge u oblasti kulture i umetnosti, koju mu je uručio predsednik Aleksandar Vučić na Dan državnosti i Sretenje, 15. februara prošle godine.

U redakciju "Novosti" došao je dva dana kasnije, vedar, nasmejan i, kako to obično biva sa istinskim bardovima - jednostavan i skroman. Pun vere da je pobedio najtežu bolest, da je još dobrih uloga i glumačkih zadataka pred njim. O profesiji i priznanjima (nagrada za životno delo "Pavle Vuisić", nagrade "Raša Plaović", "Car Konstantin" i druge) uvek je govorio sa poštovanjem, o kolegama s divljenjem:

Pročitajte još - DIRLjIVE REČI DRAGANA BJELOGRLIĆA: Marko Nikolić je bio topao i divan čovek, bio je moj glumački ćale!

- Stevo Žigon je čovek zbog koga sam bio spreman, kada sam iz Kraljeva došao u Beograd, da pređem na drugu stranu ulice, samo da bih ga video. A s tim čovekom sam radio. Onda sebi kažem, zar ti to nije dovoljan dokaz da si postigao nešto u svojoj profesiji? Ne volim prezadovoljne i samozadovoljne ljude - izjava je koja je, već na početku karijere, mnogo govorila o tome kakav je umetnik i čovek bio Marko Nikolić.

Publika mu je, bez ostatka verovala: srpski vožd u pamćenju gledalaca zauvek je dobio lice Marka Nikolića, njegovu srčanost i odvažnost. Kao, uostalom, i lice dobrog, čestitog i prostodušnog oca porodice Popadić:

- U manjim mestima, pogotovo kada su u pitanju bili stariji ljudi, teško je bilo uveriti narod da je to samo jedan lik, glumački zadatak, da nisam ja taj Crni Đorđe kome je narod hteo da ljubi ruku... Zbog toga sam odbio da u kostimu reklamiram istoimenu mineralnu vodu. To nikako, taman posla!

Marko Nikolić kao Karađorđe Petrović Foto RTS


Svestan identifikacije sa ovim likom, Marko je odbio i da (po scenariju Ljubomira Simovića) prihvati ulogu u seriji "Boj na Kosovu". Jer, trebalo je da tumači lik Muratovog sina Bajazita:

- Moj kolega i drugar Miloš Žutić bio je protiv toga, govoreći da Karađođe ne može nikad da bude Bajazit... U principu, za glumca je važno šta uloga pruža, ali ponekad kao u ovom slučaju, smatram da je mnogo razloga da se nešto i ne odigra - objasnio je u jednom razgovoru pre tri decenije Marko Nikolić, ostavljajući svedočanstvo o sebi, ali i jednom vremenu...

U teatru, kao prvak Narodnog pozorišta (kuće kojoj je bio veran od prvog dana, 1970. godine, pa do odlaska u penziju) ostvario je mnoge uloge za pamćenje. Igrao je Nikolaja Rostova, Serdara Janka, Aleksu Žunjića, Jašu Tomića, Lebedeva, Dorna, Beralda. A zbog njegovog Abela Znorka u "Zagonetnim varijacijama" (režija Božidar Đurović) publika je dolazila i više puta da gleda istu predstavu. S kolegom Borisom Pingovićem izveo ju je gotovo trista puta. U našem razgovoru otkrio je i ovo:

Pročitajte još - NAPUSTIO NAS JE GIGA MORAVAC: Preminuo poznati glumac Marko Nikolić (FOTO+VIDEO)

- Pisac E. E. Šmit je posle pozorišne premijere rekao da mu se moje izvođenje lika više svidelo od interpretacija Alena Delona i Donalda Saderlenda. I ovakav kompliment smatram priznanjem i doprinosom ugledu zemlje. To se donekle može uporediti sa onim što čine naši sportisti. Celog života sam sanjao, znajući da nikad ne može da mi se desi, da kao oni stojim ispod državne zastave i primam medalju dok svira himna. Za svakog rodoljuba je to valjda najuzvišenije osećanje.

Zagonetne varijacije, Foto "Borba"

O sebi je retko pričao, o porodici još manje. Ipak, zna se da mu je otac bio šumarski inženjer. Čovek od reda, kako je govorio, "ni pušio, ni pio":

- Odrastao sam u pozorištu. Moja majka Leposava Nikolić, poznatija u Kraljevu kao Pepa, bila je glumica u jednom od prvih profesionalnih pozorišta u Srbiji posle rata. Kad se pozorište rasformiralo, nastavila je da se bavi svojim učiteljskim pozivom. Verovatno sam jedan od retkih glumaca koji je glumeo još pre rođenja. Majka je igrala trudnicu u jednom komadu, a i sama je bila u poodmakloj trudnoći. Pozorište je prvo što pamtim u životu, a brade i perike prve igračke.

Za razliku od oca, majka ga je podržala da postane glumac. Bezrezervno je, majčinski, verovala u njegove snove, hrabreći ga: "Sine, ti sutra moraš da budeš Lorens Olivije! Ti si najbolji!"

Petrijin venac

A da je, zaista "najbolji", počeo je da potvrđuje od prvih zadataka. Ko se još ne seća njegovog Dobrivoja u "Petrijinom vencu", Klakera u "Užičkoj republici", Mrkija u "Gluvom barutu", Marka u "Devojačkom mostu", Puškara u "Bošku Buhi"? Bio je "partizan koji stalno gine", zato mu je nekom prilikom majka rekla i ovo: "Sine, kad će majka da doživi da te jednom vidi do kraja filma?" Jer, na početku karijere stalno je nosio mašinku i zvezdu petokraku, a o načinu na koji je igrao imaginarne i stvarne likove rekao je:

- Ukoliko igraš autentičnu ličnost, o kojoj se malo zna, moraš više da istražuješ, da je bogatiš njenim karakteristikama. Kopka te način na koji je taj čovek sedeo, hodao, pušio.

Kako to radi majstor scene, svedoče njegovi junaci i u filmovima "Kordon", "Dnevnik uvreda", "Montevideo", serijama "Svetozar Marković", "Kraj dinastije Obrenović", "Gore dole, "Senke nad Balkanom", "Komšije", "Pogrešan čovek".

Pročitajte još - LAKA TI ZEMLjA DOBRI ČOVEČE: Kolege i obožavaoci u suzama zbog smrti Marka Nikolića! (FOTO)

- Decenijama se znamo, imali smo divnu saradnju u "Boljem životu". Publika je volela tu seriju, pre svega, zbog topline i njegovog divnog lika - kaže o svom omiljenom kolegi Gorica Popović. - Do pre mesec dana snimao je seriju "Pogrešan čovek", već smo videli da kopni. Završio je ulogu, nažalost, i život. Sjajan glumac, odličan u pozorištu, da ne govorim o filmu i televiziji. Kad smo snimali "Vuka Karadžića" ljudi su ga doživljavali autentično, kao da se Karađorđe vratio u Srbiju. Posle njega ostaje velika praznina...

Bolji život

Za razliku od poslednjeg naslova u kojem smo ga gledali, Marko je bio "pravi čovek" za sve čega se dotakao. Voleo je muziku, košarku, kuvanje, pecanje na Tisi. Legenda glumačke scene pomogla je i u stvaranju "Legendi": 1988. godine na "Beogradskom proleću" pojavila se do tada još nepoznata grupa sa Markom Nikolićem i - odnela ubedljivu pobedu.

Poslednju bitku je izgubio. Njegovi trofeji ostaju: svi likovi koje je maestralno odigrao, nagrade koje je osvojio (i one koje su ga nepravedno zaobišle), naravno, i troje naslednika - Senka, Nikola i Mina.

Marko Nikolić biće sahranjen u subotu na Novom groblju u Beogradu. Opelo počinje u 14 sati, sahrana u 14.30. Komemoracija je u subotu u 11.30 u Narodnom pozorištu.