Prva nedoumica na premijeri, bila je - nismo li već gledali ovu predstavu, pod imenom "Providenca", u Tivtu i na Sterijinom pozorju? Ovoga puta, reditelj je radnju smestio u šezdesete godine dvadesetog veka, dok je još bilo nade u bolje sutra. Scenografija, pravolinijski mizanscen, odnosi, rešenja, sve je bilo "prilično isto". Kako da shvatimo ovo doslovno citiranje sopstvene predstave i repertoarski potez JDP?!

Sama Čehovljeva drama nikoga ne ostavlja ravnodušnim i ima razarajuće dejstvo na svačiju intimnu biografiju - u svakome žive intelektualno i emotivno ubijeni Ujka Vanja i seoski lekar Astrov. U ovom tumačenju, pravi razlog intimne kapitulacije Vojnickog, Ujka Vanje (ubedljivi Branislav Lečić), nije potpuno jasan. Taj razlog ne bi smeo da bude identičan onome, zbog koga je Astrov (suviše "spušten" Nenad Jezdić), koji nosi u sebi klicu pobune, odustao od aktivnog života, a tako deluje. Potpuno razumevanje njihove životne pozicije (u vremenu, kako Čehov zapoveda) izgubljeno je u velikom, ne baš pogođenom štrihu, što je i za lik penzionisanog profesora Serebrjakova (odličan Bogdan Diklić) proizvelo nedoumicu o razlogu njegovog hipohondričnog, histeričnog ponašanja. Zatim, zašto mu njegova mlada žena Jelena Andrejeva (suspregnuta Marija Vicković), zbog koje će se ustaljeni, nepravedni život Ujka Vanje i Astrova tako rastočiti, prebacuje da je podvodi Vojnickom, zbog nagovaranja da se imanje proda, ako sam Serebrjakov to, neuspešno, objavi?!

Marina, dadilja (zanimljiva Aleksandra Nikolić), koja bi u drami trebalo da nosi dugu istoriju porodice, ovde je, čudnom pojavom, pretvorena u neku vrstu baštovanke, ili fizičke radnice, u radnom mantilu, koja komanduje ovom "vremenskom kapsulom", u kojoj su zaglavljeni i živi, i mrtvi, kao što je majka mlade Sofije Aleksandrovne (izvrsna Milica Gojković, divan monolog na kraju), zbog koje se Ujka Vanja odrekao imanja, da bi sestra imala veći miraz, koji, sa sestričinom, ne ulazi u planove profesora i njegove mlade, fatalne žene, da se imanje proda i da se "kupi vila u inostranstvu"...

PROČITAJTE I: POZORIŠNA KRITIKA: Užasno i divno

Tako isto, Telegin (Dubravko Jovanović) relikt je starih, humanih vremena, kada su se rado podizala deca voljene žene, iako imaju drugog oca... Taj arhetipski lik, upravo, pušta na tranzistoru italijanski hit šezdesetih, "Na plaži u Sorencanu"!

Mnogo je toga pomešano u "Ujka Vanji", gde Branislav Lečić, na kraju komada, kada se sve vrati na staro, zaigra psihijatrijskog bolesnika, nalik na Džeka Nikolsona (?!), ljubavna scena Astrova i Jelene Andrejeve previše zaliči na filmove iz šezdesetih, mlada Sofija, za to vreme, suviše skrupulozno izjavi ljubav doktoru, a sam doktor, bez jasnih znakova nemira, ode iz predstave, ili iz života, a da nas nije "kupio" na pravi način...

Srećom da Čehovljeva britka anamneza ljudske autodestrukcije nema vreme i da uvek pogađa u centar.