SISTEM se urušava kad su na čelu najvažnijih nacionalnih institucija saboteri. Bez nemačkih bombi, mogao je da nestane ceo knjižni fond Narodne biblioteke Srbije. Jednom nam se desila tragedija kad su nam nacisti 1941. uništili Narodnu biblioteku, pa sad ne smemo da dozvolimo da nam se, ne daj Bože, desi tako nešto nečijom neodgovornošću i nebrigom - upozorava reditelj Bratislav Petković, nekadašnji ministar kulture da je nacionalna riznica knjige bure baruta.

PROČITAJTE JOŠ - Narodna biblioteka bez odbrane od požara

On nema dilemu da su za tragediju u Narodnoj biblioteci Srbije, u kojoj su nastradali Darko Šukalo, direktor firme "Empeks", i njegov radnik Lazar Blagojević, najodgovorniji čelnici ove institucije. Pre svih, bivši upravnik Sreten Ugričić i aktuelni Laslo Blašković. Prvi je, kaže Petković, umesto da rešava goruće probleme koji su se na najstrašniji način ispoljili, utrošio 4.300.000 evra na bespotreban luksuz, a drugog očigledno kuća čiji je domaćin, nije ni interesovala.

PROČITAJTE JOŠ - DAN POSLE STRAVIČNE NESREĆE U NARODNOJ BIBLIOTECI: Otrov ispario, odgovornost još u vazduhu

Ovo potvrđuju i zaposleni u Biblioteci, i pozivaju se na istupe u medijima, u kojima je, kako dokazuju, upravnik Blašković, uglavnom, govorio o svojoj karijeri, svojim izdatim knjigama, ličnim promocijama i nagradama. O problemima institucije na čijem je čelu nije se oglašavao. Po njihovim rečima, veći deo vremena provedenog kao direktor Narodne biblioteke bio je u Novom Sadu, gde živi, na bolovanjima i ostalim odsustvima.

Ovo što govore zaposleni, na svoj način potkrepljuje i Bratislav Petković rečima:

- Direktor svake ustanove mora da bude operativan i pragmatičan, a ne samo da bude poznata ličnost.

Darko Šukalo i Lazar Blagojević

Tri i po godine po imenovanju Blaškovića, na društvenim mrežama objavljene su fotografije depoa na kojima se vidi da više nema mesta za smeštaj dragocenih knjiga i drugih dokumenata. Direktor je odgovorio:

- Nemam ja čarobni štapić da ovaj problem odmah rešim. Formiraću komisiju koja će utvrditi kakvo je stanje u depou. I ja sam iznenađen fotografijama, jer u depo niko ne silazi osim tog jednog magacionera.

Ni Blašković, kako su posvedočili zaposleni, nije silazio u depo. Nijednom, kako je i sam priznao, tokom tri i po godine mandata.

Prvi koji je upozorio na mogući katastrofalni ishod i posle rekonstrukcije, u kojoj je obnovljeno sve samo ne ono što je najvažnije, bio je Dejan Ristić, koji je na čelo ove institucije došao posle Ugričića. U svom kratkom mandatu, uspeo je da obnovi trezore i sredi fototeke srednjovekovnih rukopisa, da zameni trafostanice i kotlarnicu, nabavi specijalne kompakt-police za knjige dužine tri kilometra...

- Nije mi jasno, kako je moguće da zdanje Biblioteke bude otvoreno, bez upotrebne dozvole, koja je dobijena tek protekle godine - pita se Ristić. - Biblioteka je već bila otvorena kada sam ja imenovan, a ubrzo, Uprava protivpožarne policije dostavila je čak 27 primedaba koje je trebalo hitno otkloniti. Otklanjali smo jednu po jednu. Svake godine policija je proveravala sistem protivpožarne zaštite, koji je postavljen još 1972. Dozvole za rad od ove službe smo dobijali, ali smo istovremeno upozoravani da ni oni sami nisu sigurni kako će se ponašati instalacije ukoliko dođe do havarije, pa su nam savetovali da bi bilo najbolje da ugradimo nov sistem zaštite. Bio sam svestan šta znače ova upozorenja, želeo sam to da završim, ali otišao sam iz Biblioteke na mesto državnog sekretara u Ministarstvu kulture.

Dejan Ristić

Čim je smenjen, Ugričić je našao uhlebljenje. I to - u Švajcarskoj! Fotelju je izgubio ne zbog propusta u rekonstrukciji, već zbog optužbi da je podržao "atentat na Borisa Tadića", tako što je dao podršku Andreju Nikolaidisu, autoru teksta "Šta je ostalo od velike Srbije".

Kulturna javnost je tokom dvanaestogodišnjeg Ugričićevog upravnikovanja često upozoravala na njegove antinacionalne stavove. Upozoravano je da je on blizak Sorošu, da je deo zdanja biblioteke pretvorio u "uslužni centar Haškog tribunala". Ukazivano je da su sva njegova dela prožeta "prezirom prema sopstvenom narodu". Ugričić je naredio da se iz ulaznog hola biblioteke ukloni vitrina sa izloženim ugljenisanim ostacima knjiga nađenih prilikom otkopavanja temelja biblioteke na Kosančićevom vencu. Vitrinu je zamenila slika napravljena od isečenih i skuvanih tomova nacionalne bibliografije. Skinuo je zavese sa starim slovima "Miroslavljevog jevanđelja" i zamenio ih sasvim običnim... Pripisuju mu i odgovornost što je oko 10.000 knjiga iz nekadašnje dvorske biblioteke, kao višak i duplikat, bacano u kontejnere.

- Gorele su knjige, i to iz dvorske biblioteke, a sad su na red došli i ljudi - rekao je za "Novosti" pesnik i akademik Matija Bećković.

Najstarija knjiga koju poseduje Narodna biblioteka Srbije

BLAŠKOVIĆ BEZ KOMENTARA

LASLO Blašković (na slici) u ponedeljak nije želeo da komentariše prozivke da nije alarmirao javnost zbog problema u NBS. U kratkom telefonskom razgovoru rekao je da će o svemu govoriti "kada dođe vreme".

ZATVORENA SAMO ZA KORISNIKE

IAKO je najavljeno da će Narodna biblioteka biti zatvorena za korisnike i zaposlene, dok nadležni iz protivpožarne zaštite ne potvrde da je bezbedna, zaposlenima je u ponedeljak rečeno da dođu na posao. Još nije poznato kada će biblioteka biti otvorena za korisnike.

Bratislav Petković

UPRAVNI ODBOR NALOŽIO VANREDNU KONTROLU

UPRAVNI odbor Narodne biblioteke Srbije u ponedeljak je održao vanrednu sednicu i jednoglasno zaključio "da će konačni stav o utvrđivanju eventualne odgovornosti nadležnih u NBS biti zauzet nakon što nadležni organi okončaju istragu i naložio upravniku Blaškoviću da sprovede vanrednu i sveobuhvatnu kontrolu protivpožarne zaštite u NBS, bez obzira na to što su vršene periodične i redovne kontrole u proteklom periodu".