Prošle godine se svestrani vizuelni umetnik Petar Meseldžija “odvažio na megdan” sa Markom Kraljevićem - shvativši da je došlo vreme da uzme na nišan svoje četkice i lik koji ga je godinama pratio i zaokupljao. Fascinantan autorski projekat koji je u međuvremenu kreirao, “Marko Kraljević i zmaj”, objavljen kod “Čarobne knjige”, na proteklom Sajmu knjiga uspeo je podjednako da privuče pažnju čitalaca i kritike - te se Meseldžija u Holandiju vratio sa nagradom ULUPUDS za klasičan crtež, međunarodnim “Zlatnim perom”.

Međutim, ono što Petrovu odvažnost da se “suoči” sa neustrašivim Kraljevićem podiže na viši nivo, možda i sulude hrabrosti - jeste odluka da sam, u desetercu, “ispeva” i sasvim nove pesme o Marku!

Tolika efikasnost u radu na ovoj knjizi se desila na jedan bolno-čudnovat način, otkriva Meseldžija:


PROČITAJTE JOŠ:
Oljšanska: Raduje me što sam u Beogradu

- Najveći deo knjige je nastao u roku od petnaestak meseci, tokom perioda u kojem se moja voljena supruga borila protiv teške i neizlečive bolesti (a i ja zajedno sa njom), a koja joj je u maju mesecu 2017. oduzela život. Polovinom 2016. se desilo čudnovato i brzo poboljšanje njenog zdravstvenog stanja (kasnije se to pokazalo kao prolazno) koje mi je dalo “krila”, dalo snagu i inspiraciju. U tom relativno kratkom vremenskom intervalu su stvorene mnoge slike, a i same pesme su tokom njene bolesti nastale i bile uobličene.

Petar Meseldžija

Sa pisanjem pesama, navodi umetnik, “iz nekog volšebnog razloga (jer po vokaciji nije pesnik) nije imao većih problema”, naprotiv: najčešće su “same izvirale iz njega”.

- Naravno, bilo je tu puno promišljanja, odmeravanja i uklapanja stihova sa slikama i obrnuto, no sve je to najčešće išlo nekako “samo od sebe” - kaže autor, te dodaje da se na isti način, “sam od sebe”, stvarao i “program”, sadržaj tog tekstualnog, poetskog segmenta knjige.

Dugogodišnje interesovanje za mitologiju, u sadejstvu sa psihologijom, produbilo mu je, uveren je Meseldžija, uvid i omogućilo intuitivno razumevanje smisla i poruke mitoloških arhetipova, simbola kolektivne svesti, koji su osnov svakog, pa i epa o Marku Kraljeviću.

- Iz ovoga “organski” proizilazi neophodnost za promenom konteksta i njegovim “apdejtovanjem”, a sve u cilju spasavanja Heroja od umiranja - veli umetnik koji se nada da će njegov nesvakidašnji autorski eksperiment doprineti da nove generacije Marka dožive “kao jednog arhetipskog, sveljudskog i pre svega humanističkog heroja koji se na simboličan način bori protiv dehumanizacije čoveka i ljudskoga društva”.

- Kao takav, arhetipski (moj) Marko Kraljević se u suštini bori za spasenje duše ljudskog bića. To je upravo i bio glavni povod za nastajanje ovih novih epskih pesama o njemu, kako u reči, tako i u slici.

* * * * * * * * * * *

Marko Kraljnjvić crtež Igora Krstića



Besmrtni borac protiv zla

SCENARISTA Marko Stojanović tvorac je najdugovečnijeg domaćeg strip serijala, “Vekovnici”, o avanturama besmrtnog Marka Kraljevića i dobrog vampira Čena (ali i hordi drugih upečatljivih likova) - koji je proslavio deceniju postojanja osvojivši čitav niz nagrada, a krunisan je na proteklom Sajmu knjiga priznanjem ULUPUDS-a za najbolje domaće izdanje. A pre nekih 12 godina, Marko je samo hteo, kako veli, “da radi strip ukorenjen u domaću baštinu, istoriju i mitologiju”.

- Otud je došao Marko Kraljević kao “hajlenderski” besmrtnik, jer ima li boljeg simbola, mitskog lika ne samo u Srbiji već i na Balkanu? - otkriva Stojanović kako je počeo da kreira svoju interpretaciju lika i kako je Marko Kraljević “ušetao” u strip.

Stojanovića je njegov imenjak odmalena intrigirao: odrastao je uz pesme o njemu, identifikovao se sa Markom “starijim”, a postepeno je postajao sve zainteresovaniji i za istorijsku pozadinu, te za epsku nadogradnju. Tako je scenarista otkrio i da se njegov rođendan (17. maj) poklapa sa datumom pogibije Marka Mrnjavčevića u bici na Rovinama 1395.

Ovaj autor smatra Kraljevića više nego idealnim “materijalom” za superheroja, koji može i te kako biti blizak današnjem čitaocu:


PROČITAJTE JOŠ:
Sajam kao pijaca

- Kao što su antički heroji ili likovi viktorijanske fantastične književnosti 19. veka bili uzor za nastanak superherojskog žanra, tako i mi crpemo arhetip mitskog natčoveka, koji u sebi sadrži paradoks koji balkanske narode, a posebno Srbe, tako očigledno karakteriše: sposobnost da se bude toliko više, ali i toliko niže od običnog čoveka, naizmenično ili čak u isto vreme, sadržanu ne samo u jednom narodu već i u jednom predstavniku tog naroda. Marko Kraljević je danas više nego ikad blizak svemu što važi za superhojski lik: natčovek koji se svakog dana svoje superiorne egzistencije bori sa zlom, ali i sa samim sobom.

Stojanović i dalje strpljivo brusi nove deliće gigantskog mozaika, serijala koji je okupio preko 200 crtača iz desetak zemalja - ni dvanaest godina od rođenja besmrtnog Kraljevića, Marku Marko nije dosadio. Naprotiv.


Autor Marko Stojanović na crtežu Marka Marsa Stamenkovića



- Marko je neiscrpno vrelo inspiracije - kaže scenarista. - Da ga “pišem” i 100 godina, mislim da bi me opet stalno iznađivao visinama koje može da dosegne i ponorima u koje ume da padne. Veoma je zahvalan materijal za (nad)ljudsku introspekciju, iako mi je ponekad žao kroz kakve ga sve muke provodim. Ali budući da sam mu pripisao besmrtnost, znam da će sve to ipak preživeti... Doduše, ne garantujem u kakvom će stanju nakon svega toga biti.

ZA NOVO DOBA

IAKO su se likom Marka Kraljevića bavile neke od neospornih veličina poput Ivana Meštrovića, Paje Jovanovića i Đure Jakšića, to što se Meseldžija prihvatio da da svoju verziju - uvodi ovaj lik na velika vrata u savremenu umetnost. Verujem da će Meseldžija - kao jedan od najboljih živih ilustratora na svetu, dati savremenu reinterpretaciju Marka ukorenjenu u onom najboljem što realističan likovni izraz u Srbiji ima, ali i prožetu savremenom estetikom direktno iz evropskih ilustratorskih krugova u kojima se već dugo suvereno kreće - drugim rečima, nešto što generacije koje obožavaju “Igru prestola” mogu da razumeju i zavole - kaže Stojanović.