SRBIJA u svojoj istoriji nikada nije imala strategiju kulturnog razvoja, pa je ovo dobra prilika da naša država dobije dokument koji treba da opredeli glavne puteve razvoja kulturne politike u narednih deset godina.

Otvarajući finalnu javnu raspravu o predlogu "Strategije razvoja kulture Republike Srbije od 2017. do 2027", ovo je danas u Narodnoj biblioteci Srbije, istakao ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Ali, pre nego što je uspeo da nešto kaže, prekinuli su ga predstavnici Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije.

Između ministra i direktora republičkih i gradskih kulturnih institucija, predstavnika strukovnih udruženja i drugih zainteresovanih u publici, stao je Luka Knežević - Strika, aktivista NKSS i pozvao da se strategija odbaci. Kao razloge, naveo je "nestručan i metodološki neutemeljen pristup pisanju teksta", "fingirane javne rasprave", zbog čega "strategija ozbiljno ugrožava slobodu i demokratiju u oblasti kulture". Ostali aktivisti su potom podelili proglas ove Asocijacije i napustili skup.

- Ovo je trijumf demokratije na delu - rekao je Vukosavljević, i nastavio izlaganje navodeći da je strategija prvi pokušaj da srpska kultura dobije nacrt svog "DNK" i da se definiše srpski kulturni prostor. - Ono što je za nas najbitnije je pokušaj da se ova država opredeli da za kulturu izdvaja sve više iz godine u godinu. Kroz ovaj strateški dokument predložili smo da povećanje izdvajanja iz budžeta bude stabilno, određeno, jasno i stimulativno, kako bi se približili onim državama koje sa svoje kulturne potrebe izdvajaju više.

PROČITAJTE JOŠ: "Najbolja knjiga" naprečac ukinuta!

Direktor Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Vuk Vukićević, pomenuo je i to da je NKSS, još oktobra prošle godine bila pozvana da predloži ono što smatra važnim, i da se neki od njihovih predloga nalaze u strategiji. Profesor Filološkog fakulteta Veljko Brborić, osvrnuo se na smanjivanje poreza i poreske olakšice za objavljivanje listova i časopisa na ćirilici, navodeći da nije reč o diskriminaciji, već - afirmaciji. Upitao se šta je loše da se prilikom otkupa knjiga, daje prednosti domaćoj književnosti i ćiriličnim izdanjima.

- Nema progona latinice - zaključio je Brborić. - Izrada Zakona o srpskom jeziku, akcija "Negujmo srpski jezik" i formiranje Saveta za srpski jezik, nemaju nameru da bilo koga ruže, niti da bilo šta zabranjuju. Namera je samo da se na pravi način vrednuje nacionalno, identitetsko i kulturno nasleđe.

Prema mišljenju profesora FLU Nikole Šuice, traganje za kulturnim identitetom vizuelnih umetnosti u Srbiji nalazi se između pronalaženja pamćenja i otklanjanja zaborava. Ovo pitanje ima ne samo prioritete, već i mnoge paradokse povezanosti, primetio je Šuica. Kao primer da nacionalno nije u kontradikciji sa modernim, naveo je da u Parizu, taj pridev stoji i uz Muzej Pabla Pikasa, koji je bio - Katalonac. O mestu kinematografije i audio-vizuelnih medija u strategiji govorio je direktor FCS Boban Jevtić.

"SPOTICANjE" O ĆIRILICU

NA izlaganje profesora Brborića reagovao je komentator "Peščanika" Saša Ilić, upitavši zbog čega se od Strategije "pravi ideološko-nacionalistički program, kada imamo Ustavom rešeno pitanje jezika i pisma". Njegovu ocenu da predložene mere koje se odnose na ćirilicu predstavljaju diskriminaciju, a da je favorizovanje knjiga na ćirilici "opasno, okrenuto prošlosti, idejama Dobrice Ćosića i Milorada Ekmečića" podelilo je publiku: jedni su aplaudirali, drugi negodovali. U raspravu se uključio Vukosavljević, koji je za Ilićeve stavove rekao da su paušalne procene, a strategiju okarakterisao kao ideološki neutralnu.