MLADI berlinski reditelj turskog porekla Ersan Mondtag na 51. Bitef dolazi sa dva intrigantna naslova: sutrašnja predstava "Sneg" hamburškog Talijateatra zasnovana je na romanu nobelovca Orhana Pamuka, dok se drama Olge Bah "Istrebljenje" (u izvođenju švajcarskog Koncertteatra) bavi mladim ljudima koji zloupotrebljavaju sve slobode savremenog zapadnog društva...

*U predstavi "Sneg", u dramatičnom sukobu islamističke i sekularne Turske, pronalazite ironično političko pozorište?

- Kada je "Sneg" u pitanju, moram da kažem da se tu, zapravo, prvi put bavim nečim što ljudi često pokušavaju da prepoznaju u mom radu. Jer, moja umetnost prevazilazi nacionalne okvire. Nisam turski reditelj već reditelj turskog porekla, a to nije isto. Istina, u predstavi "Sneg" bavim se tim okruženjem, ali na isti način na koji se Kafka bavi Pragom. To je nadrealna vizija jednog sasvim realnog konflikta, tako da bih rekao da je reč o univerzalnom kontekstu: na koji je način moguć suživot vernika i ateista?

*Kako društvo može da razreši sukob između te dve grupacije?

- Ovo nije samo pitanje tolerancije već prihvatanja - da li sam u stanju da u svom protivniku uvidim lepotu koja i mene samog može da obogati? Ili smo došli do stadijuma u kom smo svi mi živi mrtvaci koji borave u istoj grobnici, vođeni različitim motivima? Situacija u Turskoj, koju opisuje Pamuk, predstavlja paradigmu konflikta na svetskom nivou, naročito imajući u vidu da je to društvo bilo vođeno vizijom ujedinjenja religije i neke vrste modernog pragmatizma. Ta sinteza je sada dovedena u veliku opasnost. Moja ideja je da ovom predstavom prikažem distopiju koja nastaje kada društvo ne uspe da se izbori za postizanje balansa.

*Pre pet godina osnovali ste Kapital Zwei Kolektif, s kojim ste razvili predstave dugog trajanja, kao novu eksperimentalnu formu. Koje su njene osobenosti i prednosti?

MILION DOLARA - ZLOUPOTREBA slobode podrazumeva da ste dovoljno cinični ili sj... da biste marili za bilo šta. Poput tipa koji ima milion dolara s kojima, bez ikakvog osećaja krivice, može da pripali cigaretu. Smatrate, možda, da vam na to daju pravo novac i sloboda. Ali time, istovremeno, vršite nasilje nad svima onima koji tu slobodu nemaju. Oni umiru od gladi, dok vi bacate hranu pred njihovim očima - kaže reditelj.

- Nas čini naše vreme. Naša tela su membrane kroz koje vreme protiče prodirući sa svih strana. Šta se događa ako izložimo sebe vremenu, trajanju koje se razlikuje od načina na koji inače provodimo dane? U predstavama dugog trajanja celokupna naša percepcija svega što nas okružuje je izmenjena. To je neka vrsta detoksa, vezivnih tkiva između nekrotičnih sekundi koje frenetično trošimo ne bi li nam životi bili što ekonomičniji.

*U švajcarskoj predstavi se bavite mladim ljudima i zloupotrebom sloboda. U čemu se te zloupotrebe razlikuju na Istoku i Zapadu?

- Ponekad je teško definisati gde taj "Zapad" počinje, a gde se "Istok" završava... Mislim da za osobu u Kini sreća ne predstavlja isto što i za nekoga u Iranu, Parizu ili Vašingtonu. To koliko vaša sreća zavisi od vaše povezanosti sa društvom, odražava vaš položaj u njemu. Ali zavisi i od toga u kojoj meri smatrate da ste posebni. Svi ljudi na svetu na sličan način doživljavaju strah, surovost, dosadu, svi osećaju bol i svesni su besmislenog traćenja života. Zloupotreba slobode uvek proističe iz našeg pokušaja da ignorišemo ili da prenebregnemo činjenicu da uludo trošimo sopstvene živote, da nismo u stanju da se postavimo onako kako bismo voleli. Zloupotreba slobode je poput droge kojom stimulišemo osećaj sreće, a kao i svaka droga, i ona lagano uništava našu prirodnu sposobnost da budemo srećni.

*Šta nam uskraćuje taj sličan, a opet sasvim jedinstven osećaj sreće?

- Kada dođe do neusaglašenosti između nas i onoga što nas čini srećnim, onda se svi ljudi osećaju isto - neslobodno. Zloupotreba slobode je, naravno, u velikoj meri povezana sa digitalizovanim kulturama u kojima je zabava komercijalizovana u ogromnoj meri i koja njima vlada. Filozofi glume roditelje koji na sve ljude gledaju kao na glupu decu, neprestano podsećajući da ne propuštaju dragocene prilike. Bilo bi cinično razmatrati zloupotrebu slobode na primeru ljudi u Siriji. To je odraz stava koji vlada u savremenom dobu i koji je sve prisutniji još od vremena prosvetiteljstva. Uči nas da smo sami odgovorni za sopstvene sudbine.

*Mislite li da su savremeni svet i čovek toliko zasićeni da im ništa više ne donosi uzbuđenje i zadovoljenje?

- U istoriji čovečanstva sve je u stanju neprestanog rasta i razvoja. Naša sposobnost da život uništavamo ili da ga produžimo, da stvaramo, pokrećemo ili da kreiramo zabavu. To je činjenica, kao i da je ta sposobnost najizraženija u onim državama koje igraju prljave kolonizatorske igre. Ali naš mozak evoluira sporije od industrije. Mi smo majmuni stvoreni za analogni seks i bačeni u hipervirtuelni svet. Uzbuđenje i zadovoljstvo su u današnje vreme često u sprezi sa iskustvom gubitka ega, gubitka sebe i stapanja sa nečim. Ekstaza i smrt veoma su bliski. I na kraju, ljudi su fascinirani nesrećama, doživljavaju ih kao neku vrstu perverznih, ekskluzivnih šou-programa. Fašisti uvek slave smrt kao erotsku kategoriju, kao nove dionizije. Da, užici zaista umeju da budu zastrašujući.


RAT I FAŠIZAM

- VAŠ festival je najbolji pokazatelj zašto nam je umetnost potrebna. Umetnost, po mom mišljenju, predstavlja našu sposobnost da sebe spasemo rata i fašizma. Jer, rat i fašizam nastaju iz rigidnih, a lažnih istina u koje bežimo pred sopstvenim strahovima. Bitef je nastao u srcu Evrope, gde rane rata i fašizma nikada nisu u potpunosti zacelile. Srećan sam što učestvujem na festivalu čija se filozofija u potpunosti poklapa sa mojom vizijom neophodnosti pozorišta - kaže Mondtag.