SNOVI i fantastično pokretači su kreativne energije šestorice umetnika: Milana Tucovića, Željka Đurovića, Sergeja Aparina, Zorana Velimanovića, Vladimira Dunjića i Željka Tonšića (1954-2014), čije su slike, crteži, skulpture, objekti, od sinoć na javi, na prvoj njihovoj zajedničkoj izložbi u beogradskoj “Kući legata”.

Postavku “Fantastičnih 6” osmislila je Maja Živanović, likovni kritičar i urednik kulture na Studiju B, sa namerom da ih spoji u njihovoj autentičnosti i sklonosti ka metafizičkom. Ali, i da u vremenu koje nipodaštava individualnost, u kome je umetnost sve više okrenuta tehnologiji, skrene pažnju na slikare koji u svojoj estetici i stvaralaštvu grade vlastite mitologije i uz zavidna crtačka umeća, kako kaže, obnavljaju prošlost, vodeći nas u budućnost.

- Manje je bitno da li je baš fantastika ta koja nas povezuje, ili je to neka druga fioka - priča za “Novosti” Željko Đurović, naglašavajući da su sva šestorica autora već tri decenije prisutna na likovnoj sceni i da se međusobno uvažavaju. - Za taj naziv “Fantastičnih 6”, opredelili smo se da bi rekli kako smo dobri, fantastični kao ekipa, po svemu što smo uradili. Ja, Sergej Aparin i Željko Tonić, imamo dela u stalnoj postavci Muzeja fantastike u zamku Grijer, a blizu nas hodaju i Velimanović, Dunjić i Tucović, koji ne pripadaju striktno sferi fantastike, ali imaju iskorake u nju. Svi mi dugo i vredno radimo i stalno se dokazujemo na našoj i evropskoj sceni. Čvrsto verujem da smo sve bolji i bolji.

PROČITAJTE JOŠ: Dela fantastične šestorke u Kući legata

Uz ime Zorana Velimanovića, u katalogu stoji rečenica, za koju umetnik veruje da je obuhvatila njegov ukupni odnos prema likovnom stvaranju: “Između divljenja i gađenja, čitavo moje slikarstvo je između te dve stvari. Po celi dan mirim te posvađane delove oko sebe.” U osnovi svake kreacije su, smatra, osećanja:

- Ovo je takva vrsta umetnosti, u kojoj su emocije najvažnije - tvrdi Velimanović. - Ko ih nema, nije samo promašio temu, već i život. Na mojim radovima se tačno vidi da li sam bio ljut ili zadovoljan, tužan ili srećan. To je dijapazon u kome se kreće moje slikarstvo.

PROČITAJTE JOŠ: Postavka o prijateljstvu sa Grcima

A o drugoj alatki, neophodnoj u ovom poslu - mašti, kaže:

- Ona nema veze sa nama ona nam je odnekud data. Mi smo svi sredstva. Ništa ja tu ne izmišljam, samo prosleđujem - uverava nas umetnik.

PROČITAJTE JOŠ: Lubarda u 30 slika

Na nekim od radova Milana Tucovića prisutni su ruski umetnici, poput Stravinskog, ili Prokofjeva, dok posebnu pažnju privlači trodelni “Tajni život Ljilje Brik”, koji može da se okreće, otvara, zatvara...

ZAUSTAVLjENO VREME ONO što je nasleđe Mediale i nekih drugih vremena, na ovoj izložbi je postavljeno kroz priču o nepostojanju vremena - kaže Maja Živanović, koja je u maju sa Biljanom Jotić, realizovala izložbu “Mediala: nekada i sad” u galeriji RTS. - Za ovih šest autora je specifično to zaustavljeno vreme, koje izražavaju kroz različite likovne forme, prvenstveno kroz slike, ali i skulpture, objekte, crteže. Zato su njihova dela nastavak čitavog tog fantastičnog nasleđa u našoj umetnosti.

- Od mladosti sam, sticajem okolnosti, ili senzibilitetom, bio blizak ruskoj literaturi, filmu, muzici - priča Tucović. - Odnos Ljilje i Osipa Brika sa Majakovskim mi je bio posebno bitan. Njihov, kako mi to lako kažemo, trougao, nije bio samo ljubavni, nego i politički, moralni. Ovo troje ljudi je živelo iskreno i u mnogo čemu bilo beskompromisno. A opet, bili su ljudski topli. Mi lako sudimo, ne ulazeći u tajne dubine ljudskog srca. Bilo je i mračnih, i tajanstvenih strana tog odnosa. Postoji teorija da je Staljin preko Ljilje Brik, kako bi se to savremenim jezikom reklo spinovao Majakovskog, usmeravao ga da bude poeta revolucije.

Gledajući svoje, pored radova kolega, Vladimir Dunjić ne može da sakrije iznenađenje prikazanim obimom slika i njihovim zajedničkim kvalitetom, pitajući se zašto im je trebalo čak tri decenije da se sete da mogu da nastupaju zajedno.

- Ova izložba pokazuje koliko figurativno slikarstvo može da bude različito i interesantno, uprkos tome što mnogi tvrde da je ono reklo sve što je imalo da kaže - objašnjava Dunjić. - Koncept fantastike sve nas “pokriva” uslovno. Ako pođemo od definicije sveta kao fantastičnog, koji se može sagledavati na mnogo načina, uvek će ovo što smo uradili biti fantastično.