ZA mene je priča o Bojanu Stupici uvek bila lična, intimna, tako da nikad nisam osećao opterećenje što sam njegov unuk.

Ovo za "Novosti" kaže Matej Stupica, vizuelni umetnik iz Ljubljane, postavljajući izložbu u beogradskoj galeriji "U 10", na svega nekoliko stotina metara od scene koja je dobila ime po njegovom dedi, čuvenom pozorišnom reditelju i osnivaču Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Postavku Neur-o-matic, koja će biti otvorena u četvrtak u 20 časova, potpisuje u tandemu sa Lenkom Đorojević.

Rođen 17 godina posle dedine smrti, priča nam, sliku o tome šta je Bojan bio sastavljao je iz porodičnih sećanja, njegovih kolaža, ali i iz knjige Mire Stupice "Šaka soli".

- Drag mi je Beograd i uvek sam se dobro osećao kada sam sa ocem posećivao Miru, a dolazili smo bar jednom godišnje. Verovatno je to i zbog toga što je ovde moj deda ostavio takav trag - objašnjava Matej Stupica. - U Sloveniji ga se uglavnom sećaju starije generacije. Tamo nema status kakav ima u Beogradu, jer je glavne stvari uradio ovde, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Na dedu ga najviše asociraju neke male stvari, poput stvarčica od kamenčića, koje je Bojan pravio dok je bio u logoru, tokom Drugog svetskog rata, i slao ih sinu. Matejov otac Matija još ih čuva u svojoj sobi.

- Bojanove skice za scenografije koje imamo deluju izuzetno moderno, čak i sada - nastavlja naš sagovornik, dodajući da nije jedini u porodici "povukao" umetnički gen: otac mu je arhitekta, a starija sestra radi u pozorištu. - Uvek sam zamišljao kako je Bojan radio. Malo je ostalo njegovih snimaka, a malo je i predstava snimljeno. Pre godinu-dve, pronašao sam na internetu njegov intervju u kome postoje rečenice meni toliko bliske da sam mogao i sam da ih izgovorim.

Beogradskoj publici Matej će se predstaviti petim zajedničkim projektom sa Lenkom Đorojević (rođena u Nikšiću, diplomirala na Akademiji u Trebinju, a magistrirala u Ljubljani), sa kojom sarađuje od 2012. Pre dve godine ovaj umetniči tandem dobio je nagradu čuvene slovenačke OHO grupe.

Rad Neur-o-matic predstavlja jednu složenu instalaciju, nalik na malu fabriku, u čijoj izradi je učestvovalo čak osmoro ljudi (od kojih je jedan i inženjer). To je svojevrsna priča o "komunikacijskom kapitalizmu" koji sam sebe urušava. Kao literarna podloga poslužilo im je delo Danijela Harmsa.

- Krenuli smo od početka kapitalizma i smestili ga u uslove u kojima mi sada živimo - objašnjava Lenka Đorojević.

- Početna teza bila je da je danas svaki rad obesmišljen i da smo došli do apsurda da je jedini otpor zapravo u neradu. Tehnologija nije politički i ideološki određena, ali se ona okrenula protiv čoveka. Sve tehnološle "proteze" koje postoje u našem radu se zato samouništavaju. Tehnologija je postala sastavni deo naših života, a ne bi trebalo da bude.

Oba umetnika ovog dvojca se, kažu, dobro snalaze u ovoj "prostornoj dramaturgiji", jer imaju iskustva i u drugim kreativnim poljima. Lenka je magistrirala scenografiju, a i Matej je radio za pozorište i film. Nedavno je napravio plakat za dokumentarac "Radnička klasa odlazi u Raj", Marka Cvejića.

- U današnjem svetu, nezavisno od kulturnog okruženja, svi živimo u mumificiranom nadzoru. Komunikacije služe za kontrolu, a ne da nam olakšavaju život - zaključuje umetnički tandem iz Ljubljane.

Lenka Đorojević i Matej Stupica postavljaju izložbu


PROČITAJTE JOŠ: Buđenje "Stupice"

OGROMNE RAZDALjINE

PRVI svoj zajednički projekat Stupica i Đorojevićeva predstavili su upravo u Beogradu, "Knjigu umetnika" u Narodnoj bilioteci Srbije.

- Bilo nam je veoma stalo da ovu izložbu dovedemo u Beograd, iako nismo bili sistemski podržani, obezbedili smo sredstva pomoću producenata - kaže Stupica. - Danas su razdaljine između Ljubljane, Zagreba i Beograda ogromne. U glavi više ne postoji ta veza. Bliži je London.

PROČITAJTE JOŠ: Vek od rođenja pozorišnog maga

KLETVA MARGARET TAČER

KAPITALIZAM je kao sistem despotski, a najrapidnija destrukcija desila se u 20. veku - smatra Lenka Đorojević. - Stigla nas je kletva Margaret Tačer da postoje samo individualac i porodica, a ne i zajednica. Time je uništen temelj humanosti i oduzeta budućnost čoveku, tako da su potrebna udruživanja svih segmenata društva i kulture u nešto novo što može da bude odgovor despotskom kapitalizmu. Globalizacija je izjednačila sve da bi mogla da uspostavi kontrolu.

PROČITAJTE JOŠ: Iza Mire Stupice ostala - tišina