NEDAVNO je predstavljena strategija razvoja grada Beograda do 2021. godine. Iako je opštepoznato da se strategije ne donose za neverovatno kratak period od samo četiri godine već se grade decenijama, Beograd je dobio još jednu studiju za one kratkog pamćenja. Ova “strategija” daleko je od stvarnosti našeg urbanog razvoja koji ide izvan svih planova, a čiji je osnov - novac.

Na strateški važnom Beogradu na vodi u toku je izgradnja arapskog tržnog centra “Belgrejd Voterfront galerije” po projektu biroa RTKL. Sa površinom 140.000 kvadratnih metara, najavljen je “najveći maloprodajni kompleks u regionu”. Uporedo sa njim, u toku je izgradnja “budućeg najvećeg tržnog objekta u Srbiji”. Ovaj “Big fešn” centar niče uz Ibarsku magistralu kod Petlovog brda. Nedavno je otvoren tržni centar “Big fešn” na Karaburmi, već drugi u nizu centara koje u Srbiji gradi kompanija “Big šoping centers Izrael”. Najavljen od investitora kompanije “Delta Holding” kao “najveći šoping centar u regionu”, na beogradskoj Autokomandi treba da počne gradnja novog tržnog kompleksa. “Ada mol” u Radničkoj ulici kod Ade Ciganlije projektovao je londonski arhitektonski studio “Desižn internešnl” za investitorsku kompaniju GTC.

Bogoljub Karić je nedavno predstavio plan gradnje velikog tržnog kompleksa u sastavu svog “Tesla grada” na Makišu. U toku je izgradnja “monstruoznog projekta” tržnog centra “Rajićeva” u srcu Knez Mihailove ulice nadomak Kalemegdana izraelskog investitora, zajedno sa podzemnom garažom na obližnjem Studentskom trgu, “najvećom na Balkanu”. U isto vreme, u centru Beograda svedoci smo zamiranja tržnih centara. “Robne kuće Beograd” su ugašene, tržni centar “Čumićevo sokače” opusteo, “Staklenac” na Trgu republike prazan, “Siti pasaž” na Obilićevom vencu bez posetilaca. Knez Mihailova ulica gubi svoje tradicionalne radnje, novobeogradska “Piramida” je poluprazna, Sava centar je pust...

U zapadnom svetu je pojačan trend gašenja velikih tržnih centara. Iako još od pedesetih sastavni deo života američkog potrošačkog društva, zbog male posećenosti zatvaraju se tržni centri širom SAD. Masovno propadanje nekada moćnih trgovinskih lanaca dovelo je da posete glamuroznim šoping centrima deluju poput šetnje grobljima. Savremeni potrošači sve više se okreću kupovini elektronskim putem, a preko interneta se kupuje bukvalno sve, pa i svakodnevne potrepštine. Zbog ovog trenda, čak i krupni prodavači napuštaju trgovinske centre i okreću se internet prodaji. Dok svetske onlajn prodavnice poput američkog Amazona i brojnih kineskih danas doživljavaju procvat poslovanja, one koje posluju u zgradama trgovinskih centara zbog nerentabilnosti zatvaraju na hiljade svojih poslovnih prostora. Prema strateškim podacima, u narednim godinama biće zatvoreno skoro 40 odsto velikih američkih tržnih centara.