GLOBALNI neurotični i površni stil života, koji se nameće kao jedini moguć i jedini prihvatljiv, pretvara antičku ili prosvetiteljsku viziju potpunog čoveka u jednodimenzionalno biće, a ljudsku zajednicu u biomasu, pogodnu za brzu mentalnu obradu i preradu. Svetska industrija zabave i antikulture uposlena je u opisanom smeru i nastoji da potpuno prevlada i zavlada.

Ovako u "Beogradskoj izjavi", svojevrsnom manifestu i zaključku sa prvog susreta svetski afirmisanih pisaca, "Beogradskog kontrapunkta", učesnici, među kojima su bili i neki od najeminentnijih stvaralaca današnjice, ocenjuju stanje u kom su se kultura i moderan čovek našli u savremenom dobu.

Tokom dvodnevnog skupa na kome su učestvovali književnici Peter Handke, Milovan Danojlić, Ju Hua, Frederik Begbede i Zahar Prilepin, sa domaćinima Emirom Kusturicom i ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem, otvorena su važna pitanja, na koja su ponuđeni i brojni odgovori.

- Došli smo ovde, u grad na staroj, simboličnoj granici svetova, na mesto čestih sudara, ali i kulturnih ukrštaja, u težnji da naš razgovor bude sadržajna razmena i prožimanje. Potreba za susretima uvažava pojedinačne razlike i različita nasleđa što ih nosimo kao vlastitu osnovu - navedeno je u "Beogradskoj izjavi", svojevrsnom manifestu upućenom sa skupa "Beogradski kontrapunkt", koji je organizovan po ideji ministra Vukosvaljevića.

Opšta ocena je da se samo konstruktivnim dijalogom mogu očekivati promene.

- Mimo drugih podela i razlika koje su neizbežne, kultura mora da doprinese višedimenzionalnosti sveta. Treba da pomogne osvešćenju pojedinca klonulog pod epohalnim pritiskom.

U "Beogradskoj izjavi" se dalje navodi da je "veliki srpski pisac koji je živeo u ovome gradu, nobelovac Ivo Andrić, ukazao u jednoj važnoj prilici da je u poslu kojem je posvetio život sadržana prava istorija čovečanstva".

- Kultura je izraz zapitanosti i odgovornosti. Kultura je svest da svet ne počinje od juče, niti će trajati samo za našeg trajanja. Kultura od razlika pravi bogatstvo kontrapunkta, a ne metež sukoba. Svaki razumevajući razgovor čini korak u smeru takvog osvešćenja. Mi taj mali korak ovde činimo - poručili su potpisnici "Beogradske izjave".

UTICAJ PISACA ZNAČAJNI svetski autori prethodna dva dana u Beogradu su razgovarali o situaciji u svetu, efektima globalizacije, ulozi kulture i umetnosti u savremenom svetu, uticaju pisaca danas, ratu i revoluciji, herojima i antiherojima, opasnosti od kolapsa kulture, hiperprodukciji knjiga, kao i nevidljivosti velikih umetničkih dela. Sledeći skup najavljen je za narednu godinu.

Čuveni umetnici ukazali su na neophodnost kritičkog stava i nastojanja stvaraoca da se odupre pritisku globalizma i uniformizacije.

- Zaoštravaju se odnosi među narodima, a poravnava kulturno obilje sveta. Razaranja su i fizička i duhovna, a nosioci moći svoje interese poturaju kao neupitne vrednosti. Ako se u nečemu možemo svakako složiti, to je da stvaralaštvo ne trpi nametnute, oktroisane istine i ograničenja, ma odakle oni dolazili - poručili su Handke, Prilepin, Hua, Danojlić, Begbede, istakavši da kultura zna da istina o čoveku i o vremenu nema samo jednu stranu, da ne osuđuje, naročito ne sračunato i naslepo, nego nastoji da razume.

Danas, kako se primećuje u "Beogradskoj izjavi", vrtlog visoko tehnologizovane epohe potiskuje na marginu nekada nesporne kulturne težnje.