Protođakon dr Ljubomir Ranković uspeo je da pronađe "Deset molitvica" Isidore Sekulić, naše znamenite književnice.

Molitvice, koje je donosila dolazeći redovno u "malu topčidersku crkvu" u Beogradu, svedoče o duhovnoj snazi, dubini i širini te, po mnogim mišljenjima, najprosvećenije žene u istoriji srpske kulture. Baš zbog dragocenosti molitvi, njihove lepote i smisla, šabački "Glas crkve" ih je u tiražu od 150.000 primeraka štampao pred vaskršnje praznike, od čega će 40.000 biti podeljeno besplatno deci i omladini Eparhije šabačke SPC.

- Ovaj dragoceni rukopis, u kom su briljantne reči slavne Isidore, pronašao sam sasvim slučajno u zaostavštini vladike Jovana, bivšeg episkopa šabačkog i rektora Beogradske bogoslovije, inače sinovca, saborca i sapatnika svetog vladike Nikolaja Velimirovića - kaže dr Ranković, očekujući milionski tiraž ove knjižice.

Isidora je ove molitve dodavala u svoje uobičajene molitve u tom njoj milom i dragom hramu u Beogradu.

Isidora Sekulić rođena je 1877. godine u Mošorinu. Školovala se u Novom Sadu, Somboru, Šapcu, Pančevu i Beogradu. Doktorirala je 1922. godine. Bila je prvi čelnik Udruženja pisaca Srbije, član PEN i prva žena akademik kod Srba. Umrla je 1958. godine u Beogradu, ostavljajući iza sebe besmrtna dela kao što su: "Saputnici", "Đaci Bogorodične crkve", "Hronika palanačkog groblja", "Pisma iz Norveške", "Njegošu knjiga duboke odanosti".

- I polazim iz hrama spremna za ono što me s druge strane čeka, kao da je to samo jedan dan trajanja i dečja igra. Ali kad pređem prag, osvrnem se i uzdahnem teško uzdahom života, uzdahom iz sveta. Gospode, daj mi da ne zaboravim prelaziti taj čudni, zajednički prag između tvoje i moje kuće, da ponovo dolazim u tvoju kućicu kraj druma, između nekoliko drveta - pisala je Isidora Sekulić.


POKLON ZA PATRIJARHA IRINEJA

SAMO Eparhija bačka SPC je, po rečima Rankovića, poručila 70.000 primeraka ove knjižice.

"Glas Crkve" je ovim knjigama za Lazarevu subotu, inače njegovu slavu, obradovao patrijarha srpskog Irineja.