MNOGOBROJNIM nagradama ovenčane knjige “Stilske igre” (“Kreativni centar”), sadrže svima dobro poznatu basnu o gavranu i lisici, u kojoj teta lija na prevaru uzima od gavrana sir iz kljuna, i to ispripovedanu na više od 150 različitih načina! Pisac Simeon Marinković omiljenu basnu je pretočio u desetine najrazličitijih formi, od sonetnog venca preko himne, bećarca, bajalice, uspavanke i tugovanke, do modernističke priče, repa, ili “žanrovski” najmodernije - SMS poezije.

Ništa manje nije se “stilski razigrao” i naigrao ni sjajni ilustrator Dušan Pavlić, koji je svaku od ovih varijacija propratio vrhunskim crtežima, predstavljajući dvoje junaka i u najnemogućijim ulogama, poput lije koja peva bluz ili gavrana sa gitarom koji peva kanconu.

Više od 60 odabranih Pavlićevih ilustracija velikog formata biće predstavljeno na izložbi “Stilske igre” u Galeriji Atrijuma Biblioteke grada Beograda, od utorka, 28. marta, do 19. aprila.

- Bilo je divno to što smo jedan drugog inspirisali. Dok smo radili na knjigama, Simeon Marinković je često gledao dotad ilustrovane stranice i govorio da ga moje ilustracije iznova nadahnjuju da nastavi s pisanjem. To je bila prava stvar! Na taj način smo jedan drugog bodrili iz knjige u knjigu - otkriva Pavlić kako je teklo kreativno “nadgornjavanje” između njega i pisca dok su se “stilski igrali”.

Stilske igre” pružile su mu, veli, retko izazovnu mogućnost da eksperimentiše s različitim stilovima, van šablona, jer se knjige inače mahom rešavaju likovno ujednačeno.

Rezultat su “dopadljivi, vešti, raznovrsni, zabavni, topli crteži koji još jednom pokazuju velikog znalca”, kako je navedeno u obrazloženju za nagradu “Neven”, dok je Biljana Dojčinović, redovna profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu, zapisala:

Ilustracije Dušana Pavlića sjajno prate atmosferu stilskih i žanrovskih varijacija u tekstu. Njegovi gavran i lisica, kao i drugi akteri ovih priča, pesama i drugih oblika, imaju raznovrsna lica - tmurna, besna, lukava, vesela, zabrinuta... U zavisnosti od mesta i vremena zbivanja, crtež se kreće od skoro rudimentarnog do prefinjenog i duhovitog, a tonovi od najmračnijih, preko sjajno upotrebljenih prigušenih smeđih nijansi, do razigranih, vedrih boja.”.

Premda se podrazumeva da ilustracija po narudžbini uvek nosi ograničenja za ilustratora, to je, smatra Pavlić, samo prvi utisak. Lično, uvek pokuša da pronađe neki “slobodan prostor”, mesto za detalj koji će posao preokrenuti u zabavu, smeh ili zagonetku.

- Verujem da ilustrator, osim crtačkog umeća, mora da ima osećaj za dečju ilustraciju, a meni je ta vrsta ilustrovanja uvek bila zanimljiva - navodi Pavlić. - Veoma je važan jedan mali trik: da umete lako da se vratite u detinjstvo pomoću mašte.

Da u njegovom slučaju ti trikovi očito i te kako “rade”, dokazuju i reči Marka Stojanovića, strip scenariste i teoretičara, koji o Pavlićevim ilustracijama kaže:

On svojim crtežima čini svaki tekst, ama baš svaki, boljim, pažljivo dozirajući pritom taj isti crtež tako da ne zaseni tekstualnu komponentu, već da s njom tvori jedinstvo. I u tome leži još nešto što Dušana Pavlića čini tako naročitim, toliko uspešnim ilustratorom - on sve vreme u glavi ima celinu, konačni utisak koji će na čitaoca ostaviti ne njegove ilustracije, već knjiga u kojoj se nalaze.”

PETRIČIĆ I ĆIRIĆ

- MOJE detinjstvo obeležile su knjige “Ježeva kućica”, “Još nam samo ale fale” i “Nevidljiva ptica” - otkriva Dušan Pavlić. - Dušan Petričić je bio moj omiljeni ilustrator u detinjstvu i od njega sam učio prve cake. Koliko sam samo bio ushićen kad sam ga video na prijemnom na Fakultetu primenjenih umetnosti! Uz Dušana Petričića, ilustraciju mi je predavao i Rastko Ćirić. Oni su sigurno presudno uticali na to da zavolim ilustraciju i crtanje.