MEĐU najekskluzivnijim gostima jubilarnog Festa, velikanima svetskog filma koji našem "festivalu festivala" daju "aromu" i glamur koji je imao u svom najblistavijem peridu, bio je i legendarni španski reditelj Karlos Saura.

Autoru koji je za pet decenija karijere snimio 43 filma, imao pet nominacija za Oskar za najbolji strani film, nominacije za Zlatni globus i bio laureat mnogobrojnih nagrada u Berlinu i Kanu, na otvaranju Festa uručen je "Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Veče kasnije, u subotu 25. februara, Sauri je dodeljen i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke za doprinos svetskoj kinematografiji.

- Oduševljen sam ovim nagradama, one su za mene nešto divno što mi se dogodilo, bez obzira na priznanja koja imam. Ne poredim nagrade po tome da li su više ili manje važne - kaže Saura u razgovoru za "Novosti". - Potpuno sam čudesno doživeo trenutke na vašem festivalu, fantastičnu atmosferu u velikoj dvorani gde je otvoren. Nisam očekivao prepunu salu, jer ni na velikim svetskim festivalima ne vidimo uvek toliko publike, i veoma su me dirnule ovacije i aplauzi koje smo dobili i ja i ostali učesnici otvaranja festivala. Posebno me je obradovao Zlatni pečat vaše Kinoteke, koja je jedna od najcenjenijih u Evropi, i počastvovan sam što su ljudi u Srbiji zainteresovani za moje filmove.

* Publika Festa pamti vaša ostvarenja "Zmija u nedrima", "Mama puni sto godina", "Karmen", "Aj, Karmela". Ove godine predstavili ste film "Jota de Saura", koji je muzički. Zašto vam je muzika toliko važna?

- Svi moji filmovi, od prvog do poslednjeg, zapravo su muzički, odnosno muzika u njima je veoma važna jer je moja majka bila pijanistkinja klasične muzike. "Jota de Saura" je vrsta eksperimentalnog filma - sva pažnja je usmerena ka muzici, dekoru, svetlu i kameri, koji "sarađuju" s plesačima, a snimio sam ga kao putovanje kroz ovu čarobnu umetnost.

* Svi vaši filmovi su i vrlo angažovani, a u vreme Frankovog režima mnogi su bili i cenzurisani. Šta je to značilo za vašu karijeru?

- Tokom cenzure nisu se nužno pravili dobri filmovi samo zato što su ljudi morali da se bore za njih, ali su pojedinci zbog toga postali poznati. Nekima upravo zbog cenzure nije bilo dozvoljeno da budu primećeni. Naravno, građanski rat koji sam proživeo kao dete i diktatorski režim koji je usledio svakako su obeležili moj pogled na svet, i ne treba objašnjavati koliko su te okolnosti teške i tužne.

* Da li je i odabir muzičkih tema u vašim filmovima takođe vrsta angažmana?

- Muzika i igra kao što je tango ili flamenko kojima sam se bavio nastajale su u najsiromašnijim društvenim slojevima, i u svom postanku imaju u sebi to zrno bunta za slobodom i socijalnom pravdom, ali su s vremenom dobijale i druge konotacije. Flamenko, koji su stvorili španski Cigani, i koji je postao vrlo popularna forma, koristile su, recimo, različite vlasti u svojim propagandnim kampanjama, i bio je vrlo politički izmanipulisan. Muzika tanga, koja je ljubavna, vrlo dugo se u Argentini koristila za državni terorizam u vreme vojne hunte i izazivala je užasno osećanje - vojnici koji su ubijali i mučili zatvorenike puštali su upravo tango da se ne bi čuli njihovi krici.

* Ko danas teroriše svet i ko su sada diktatori naših života?

- Svetske banke, moć novca, kapitalizam koji je dobio najsuroviji oblik, svetski moćnici povezani s najkorumpiranijim i najkriminalnijim grupama širom planete, Donald Tramp koji namerava da kontroliše svet...


PIKASOVA "GERNIKA" SA BANDERASOM

* ŠTA je film za vas danas?

- Deo mog života, ne može da bude više od toga. Film, kao moja velika ljubav, ima pravo mesto između mojih najvećih ljubavi, sedmoro dece i supruge. Oni su moj životni oslonac, i još imam mnogo planova. Pored izložbe fotografija i crteža, pripremam tri filma - jedan o meksičkoj, drugi o kubanskoj muzici, a treći o Pikasovoj "Gerniki", sa Antoniom Banderasom u glavnoj ulozi.