UMETNOST je njihov poziv, a dela koja stvaraju omogućavaju im da steknu status - slobodni umetnik. Ovo zvanje u kome su sadržana dva tako prelepa pojma: sloboda i umetnost, u nas, međutim, podrazumeva pre svega - probleme. Neretko, i poniženja.

Recimo, kada se taj samostalni umetnik, po definiciji hrabar čovek koji je doneo odluku da zaposli samog sebe i izdržava se svojim darom, nađe oči u oči sa poreskim službenikom. Koji, kao predstavnik vlasti, počne da ubeđuje umetnika, kao poreskog obveznika, da prihvati ponudu njegovog poslodavca (vlasti) i uđe u reprogram duga - koji umetnik nije napravio, ali koji jeste dospeo na njegovo ime. Ukoliko prihvati da dug nastao tuđim javašlukom isplati sam, samo u ratama, umetnik će, zamislite, dobiti pravo na zdravstveno osiguranje!

Taj hrabri, preduzetni, nadareni čovek, stvaralac, slobodni umetnik, tada se najednom oseti manjim od makovog zrna, ponižen je, ogorčen, bespomoćan i besan zbog ove očigledne ucene. Zbog toga što im se nudi "rešenje" umesto rešenja, zbog toga što ponuda za isplatu duga u ratama ne ide na pravu adresu - onima koji su dug napravili, godinama ne uplaćujući sredstva za doprinose i penzijsko i zdravstveno osiguranje. Sredstva, koja su im zakonom garantovana onog časa kada su, svojim delom, stekli pravo na status slobodnih umetnika, i na tu famoznu zdravstvenu knjižicu. Koja se, overena, ovoga puta nudi samo onima koji "rešenje" prihvate, jer bolju ili drugačiju ponudu nisu ni dobili.

Šta ostaje ostalima, onima koji (tuđ) dug ne mogu ili ne žele da isplate, ni u ratama? Ne zna se, niko nije nadležan... A šetnje od šaltera do šaltera, od jedne do druge nenadležne institucije, direktna su pretnja za umetnost. I za slobodu.