FILMSKI festival Kustendorf je već 10 godina utopija koja je postala stvarnost: upućen na zdravu hranu i organske filmove vraća nas izvornom značenju kulture i okuplja najveće svetske autore. Ovo je u ponedeljak, na konferenciji za štampu u Ministarstvu kulture izjavio osnivač Kustendorfa, filmski reditelj Emir Kusturica, naglašavajući da je ta utopija bila moguća upravo zahvaljujući dobročinstvu države, pa se na Mećavniku ne može videti nijedan reklamni bilbord.

Specijalni gost, koji će otvoriti jubilarnu smotru je filipinski reditelj Lav Dijaz, prošlogodišnji pobednik festivala u Veneciji. Njegov četvoročasovni film, ovenčan Zlatnim lavom, "Žena koja je otišla", biće prikazan u okviru programa "Savremene tendencije", a u čast autora, za koga Kusturica kaže da je autentični komunista i umetnik koji živi u skladu sa svojom filmskom estetikom, biće predstavljena i retrospektiva njegovih filmova. Na istom programu dugoočekivanu srpsku premijeru imaće i poslednji Kusturičin film "Na mliječnom putu".

Od 14. do 19. januara, biće prikazana 22 filma domaćih i inostranih autora. U selekciji "Savremene tendencije" to su još "U krevetu sa Viktorijom" rediteljke Žistin Trije (gost festivala je glumica Viržin Efira), "Cveće zla" finskog reditelja Antija Jokinena (nagrada za najbolju režiju na Šangajskom filmskom festivalu), "De Lan" kineskog reditelja Đie Liua (pobednik Šangajskog festivala), "Duša na struni" Džanga Janga.

Uvedena je i nova programska celina posvećena dugometražnim i međunarodno nagrađivanim ostvarenjima mladih autora, nekadašnjih takmičara Kustendorfa. To su filmovi "Žalejka" Elice Petkove (specijalno priznanje Berlinskog festivala "Generacija 14 plus"), "Svi severni gradovi" Daneta Komljena, "Stari kamen" Džonija Maa (nagrađen u Stokholmu i Torontu) i "Nedeljivo" italijanskog reditelja Edoarda de Angelisa (četiri priznanja u Veneciji).

- Kustendorf je uvek težio da nadraste društvo spektakla i zabave, da ih nadjača snagom individualnog kvaliteta, što nije karakteristika drugih festivala, koji teže da budu što više omasovljeni. Ovde se radi o onome što je izgubljeno u svetu svetskog filma, a to je individualna hrabrost. Njegova važnost je u tome što dovodimo studente iz celog sveta koji imaju priliku da razgovaraju sa onima koji ih inspirišu - rekao je Kusturica.

Scena iz filma Lava Dijaza "Žena koja je otišla"

On je napomenuo i da će u takmičarskom programu učestvovati studenti iz Bugarske, Danske, Izraela, Irana, Libana, Mađarske, Moldavije, Nepala, Portugala, Rusije, Singapura, Republike Srpske, Srbije, Ukrajine, Hongkonga, Crne Gore, Čilea, Švajcarske i sa Filipina, čiji su radovi odabrani među 500 filmova pristiglih na konkurs.

DE NIRO - BILO mi je žao u jednom momentu što na Kustendorf nismo doveli Roberta de Nira, ali sada više nije. Posebno pošto je prvo Trampa nazvao svinjom i drugim pogrdnim imenima, a posle izjavio da mu treba pružiti šansu - objasnio je Kusturica.

Ministar kulture Vladan Vukosavljević ocenio je da je u proteklih deset godina ovaj festival dao značajne rezultate u svojoj misiji podsticanja mladih i talentovanih reditelja da u susretu sa velikanima filmske umetnosti pronađu ohrabrenje, uzor i podsticaj.

- Značaj Kustendorfa je u tome što je bio kontrateža glavnom talasu jedne ideološki i kreativno posrnule industrije, koja je film vukla u jednom komercijalnom, trivijalnom i umetnički i kulturološki beznačajnom pravcu - kazao je Vukosavljević. - Seme inspiracije koje su tu sejali filmski velikani tek treba da proklija iz glava i duša mladih autora, koji su se grejali na vatri njihovog umetničkog genija.

Monika Beluči zvezda novog Kusturičinog filma


RETROSPEKTIVA GORDANA MIHIĆA

OVOGODIŠNjA "Retrospektiva velikana" biće posvećena scenaristi Gordanu Mihiću, koji je obeležio jugoslovensku i srpsku kinematografiju. Iz njegovog bogatog opusa izdvojena su dela "Kad budem mrtav i beo" i "Buđenje pacova" u režiji Živojina Pavlovića, "Vrane" koje je Mihić režirao sa Ljubišom Kozomarom, "Mehanizam" u režiji Đorđa Milosavljevića i "Crna mačka, beli mačor" u Kusturičinoj režiji. Muzički festival otvoriće Kusturica i grupa "TNSO", uz Adama Stinga i Novosadski "Big bend orkestar". Učesnici ovog dela Kustendorfa su i bluz-džez gitaristkinja Ana Popović, "Van Gog" i argentinsko-kolumbijski ska pank sastav "Če Sudaka".

NEĆU U POLITIKU

NA novinarsko pitanje da li će se možda kandidovati za predsednika Srbije, Emir Kusturica odgovorio je da je politika klizav teren na koji ne namerava da staje.

- Baviti se politikom danas na Balkanu je kao kada biste stali na odron i znali sigurno da će da vas odnese - istakao je reditelj. - Kako Andrić napisa negde "mrtvom se vuku u zube gleda" i ja mislim da je to najvažnije. Ovaj novi svet ne pravi razliku između mrtvih i živih i utoliko je mnogo važno da se čovek ne postavi na klizavicu dok živi, pa da kad umre da bi mogli eventualno da mu zameraju, kao što su novinari zamerali Momi Kaporu dok se još nije ohladio.