GLUMAC Slobodan Đurić tragično je izgubio život 22. decembra 1976. godine, vraćajući se sa priredbe u zemunskoj kasarni povodom Dana Armije. Imao je 32 godine. S njim u kolima bio je i ton majstor Dragoslav Tošić, koji je takođe poginuo vozeći kroz neosvetljenu ulicu, probili su bankinu i sleteli u provaliju. Mala je uteha što je pet godina kasnije, Vrhovni sud Srbije doneo presudu kojom su za smrt dvojice ljudi proglašeni krivim Grad Beograd i "Beogradput".

Čuveni Kostolomac u seriji "Više od igre" i Milić Barjaktarević u kultnoj TV drami "Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo", tog dana zauvek je otišao sa životne i pozorišne scene. Publika je uzalud čekala da se omiljeni glumac još jednom pojavi kao Semjon u "Vasi Železnovoj" Jugoslovenskog dramskog. Koliko je ova vest, kao grom iz neba, pogodila kolege, i celu ondašnju Jugoslaviju, svedoči podatak da je porodici tih dana stiglo oko tri hiljade telegrama i izjava saučešća.

"Lep kao Apolon belvederski", govorio je za njega Radomir Stević Ras, u čijem je pozorištu Đurić napravio prve glumačke korake, dodajući da mu je bilo tesno u svakoj košulji i svakoj ulozi. Sa dvadeset dve godine položio je diplomski u Ateljeu 212, kod profesora Mate Miloševića. Na sceni Jugoslovenskog dramskog, čiji je postao član, pojavio se u čuvenoj "Bubi u uhu" kao Amerikanac u Parizu. Čim je izgovorio ono izlišno i beznačajno pitanje "da li me je neko tražio", osvojio je simpatije i aplauze publike, u inače bravuroznom ansamblu predstave.

- Paradoks njegove glume mogao bi se, možda, objasniti njegovim savršeno "normalnim" ponašanjem u nenormalnim, neprirodnim situacijama. Ali, kod Slobodana Đurića nema paradoksa: on je bio to što jeste, mada je izgledalo u njegovim najboljim komičarskim ulogama da dolazi iz druge priče - zapisao je posle glumčeve smrti Feliks Pašić.

Tokom kratke karijere bio je on i zanosna Laura u muškom "Dundu Maroju", neodoljivi sluga Žan u Nušićevom "Mister Dolaru", razmahani Raspljujev u "Tarelkinovoj smrti", sjajni Aleksa u "Laži i paralaži"...

"Izvinjavamo se, mnogo se izvinjavamo"




- Možda po prirodi imam nekakav osećaj za komiku. I, verovatno, osećanje mere. Može se svašta naučiti, ali osećanje mere - ne! Uz to, ja se veoma radujem igrajući komediju. Nema veće sreće nego kad osetiš da pričinjavaš radost onome ko je došao u pozorište - govorio je Đurić.

Koliko god da je za svog kratkog života uradio, danas, četiri decenije posle smrti, mnogo je više neodigranih nego ostvarenih uloga. Neposredno pre odlaska čitao je scenario serije "Vruć vetar". Onako "košarkaški vitkog a glumački darovitog od glave do pete", mogli smo ga gledati i u "Pučini", "Kralju Liru", "Sutonu", "Golgoti" i mnogim drugim naslovima matičnog teatra. I ko zne gde još. I ko zna kakvom bi paletom on bojio junake koje su igrali drugi glumci, s manje ili više uspeha.

"Više od igre"

- Ljudi ga i dalje pamte. Kad kažem ko sam, odmah se sete nekih TV serija i pozorišnih uloga - kaže Slobodanova supruga Bogdanka Đurić, istoričar umetnosti, dugogodišnji direktor ansambla "Kolo". - Kao mlad glumac, samo u jednoj godini dobio je tri značajna priznanja: "Zlatnog ćurana" u Jagodini, "Zlatni lovorov vijenac" u Sarajevu i Sterijinu nagradu. Njegova fizionomija više je bila za viteze i ljubavnike, ali je u sebi nosio veliki komičarski dar.

"Celestina"

Da se nije desila ta kobna decembarska noć, Slobodan Đurić bi 13. februara proslavio 73. rođendan. U sećanjima publike ostao je večno mlad, drugačiji i poseban. Možda ne slučajno, ovako se završio njegov poslednji intervju, dat "TV Novostima" u pero Eve Ras:

- Ma, ja ne verujem da postoji kraj. Mene uspokojava samo lepo, plavo nebo nad mojom Romanijom, tamo volim da gledam u nebo ili za vrelih dana na moru u meteorite kako paraju nebo; samo tada se osvrćem prema svemiru, a inače me uznemirava: dovodi me do panike, do prskanja u mozgu, užasava me. Ja u tom beskraju ne mogu da se pomirim ni sa pitanjima života i smrti. Što si stariji bliži si smrti. Sad me manje užasava ta pomisao, sad sam spokojniji i mirniji. Što si bliže smrti u životu, više joj veruješ. Ali ja ne mogu da verujem. To bi značilo kraj, a ja se s krajem ne mogu pomiriti.


PORODICA

Slobodan Đurić sa ćerkom Nevenom i suprugom Bogdankom

SUPRUGA Bogdanka seća se da su svi u "Mister Dolaru" bili oduševljeni njegovom transformacijom, koja se kasnije pokazala i u ulogama Kostolomca i Milića Barjaktarevića.

- Imao je samo 22 godine kada smo se venčali. U početku smo živeli s mojim roditeljima. Moj otac Vlasta Antonović, takođe je bio glumac, član Narodnog pozorišta. Živeli smo skladno. Boban je bio izuzetno pažljiv otac i zaljubljeni suprug. Posle njegove smrti nisam se više udavala. Imamo divnu ćerku Nevenu, sada i dvoje unučića...


SVETLANA BOJKOVIĆ: VEDAR I OMILjEN
- PRVA zajednička predstava bila nam je "Celestina", španska priča o Romeu i Juliji. Potom "Mister Dolar". Bio je divan čovek, omiljen u društvu, vedar i duhovit, bavio se sportom. Odličan komičar, što je među prvima primetio Zoran Radmilović.

TANASIJE UZUNOVIĆ: NEZAMISLIV GUBITAK
- JEDAN od najperspektivnijih komičara, najduhovitijih i najboljih ljudi koje sam upoznao. Njegov odlazak bio je nezamisliv gubitak za Jugoslovensko dramsko i celu ondašnju kulturnu javnost. Nosio je nesvakidašnju duhovnu blagost.

IVAN BEKJAREV: BLIZAK PRIJATELj
- POČELI smo skupa u Rasovom pozorištu, u predstavi Jovana Kesara "Da li je moguće drugovi da smo svi mi volovi". I on i Dragan Tešić bili su moji bliski prijatelji, a njihova smrt jedan je od najtežih trenutaka u životu. Vest sam morao da saopštim Slobodanovim roditeljima i Tešinoj majci. I dan-danas čujem krik Bobanovog oca.

GOJKO ŠANTIĆ: HEROJSKI REPERTOAR
- STAMEN, čvrstog zapućenog koraka, svojom pojavom je prosto prizivao herojski repertoar. Takve uloge, međutim, nisu svojom suštinom pripadale njegovoj vedroj i veseloj prirodi. Slobodan ih je, razume se, igrao s punim profesionalnim i umetničkim pokrićem, ali je kroz igru koristio svaku priliku da im se podsmehne.

SEKA SABLIĆ: GLUMAČKA BOJA
- NA Akademiji smo igrali zajedno u jednoj predstavi, kasnije išli na gostovanje u Ameriku. Nas dvoje odmah su "izbacili" u komičare. Taj slučajan i besmislen nestanak, strašna je tragedija. Bio je glumac velikih dimenzija, teško je naći takvu glumačku boju.