NE postoji nikakvo zvanično potraživanje, ni zahtev italijanskog tužilaštva, niti Narodni muzej ima bilo kakva saznanja u vezi sa informacijom koja se pojavila, sve je to bez ikakvih pravnih utemeljenja ili utemeljenja u realnosti - izričita je bila direktorka Bojana Borić Brešković, komentarišući pisanje italijanskih medija o tome da je tamošnje tužilaštvo pokrenulo istragu zbog osam remek-dela renesansnih majstora - Ticijana, Tintoreta i Karpača, koja se, navodno, nelegalegalno nalaze u srpskom nacionalnom muzeju.

- Ta potraživanja su na nivou pretpostavki - izjavila je Bojana Borić Brešković u sredu posle konferencije za novinare posvećene manifestaciji "Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10". - Reč je o delima koja nemaju razloga da budu predmet bilo kakvog spora. Sve što se nalazi u Narodnom muzeju vlasništvo je države, i ova institucija samostalno ne odgovara ni za šta, niti bilo kome. To je baština države Srbije, čiji smo mi čuvari, i ako bilo ko ima neka pitanja u vezi sa tim, odgovor treba tražiti od Republike Srbije.

Prema rečima direktorke Narodnog muzeja, Zbirka italijanske umetnosti koja se čuva u nacionalnom muzeju sve vreme je bila dostupna javnosti kroz publikacije i izložbe.

Ona je podsetila da je 2004. godine ta zbirka publikovana u celosti, u okviru kataloga Zbirke strane umetnosti, uporedo na srpskom i italijanskom jeziku.

- Autori su bili italijanski poznavaoci umetnosti baš zbog toga što je to bilo i pitanje atribucije pojedinih dela - rekla je Borić Brešković. - Priređene su i dve izložbe Zbirke italijanske umetnosti u Italiji 2005. godine. Prva je bila u Bariju, a potom i u Bolonji. Posle toga održana je izložba u Danskoj i samom Narodnom muzeju u Beogradu.

Portret Kristine Danske koji se pripisuje Ticijanu

U katalogu dveju italijanskih izložbi je pisalo i da je slike od zapadnih saveznika kao ratnu odštetu dobila Komisija za reparaciju pri Vladi FNRJ. Inače, u Zbirci strane umetnosti, naš najznačajniji i najstariji muzej čuva veliki broj dela italijanskih majstora.

Italijanski mediji sada, pozivajući se na tužilaštvo u Bolonji koje tvrdi da je posredi osam dela "neprocenjive vrednosti", navode samo dva konkretna. To su Tintoretova "Bogorodica sa Hristom i senatorom" i "Portret Kristine Danske", koju tamošnja štampa pripisuju Ticijanu, a kako u našem muzeju tvrde, reč je verovatno slici rađenoj po uzoru na Ticijana.

USKORO U STALNOJ POSTAVCI

MISLIM da Narodni muzej ide napred sa svojim radovima i zahvaljujući Vladi Srbije brzo će biti otvoren za javnost i sva ta umetnička dela biće predstavljena na stalnoj muzejskoj postavci, što je i apsolutno najbolja odbrana - istakla je direktorka nacionalnog muzeja.